Ispovest dilera zemunskog klana (2): Platiću i ja na kraju
Ekskluzivna ispovest jednog od poslednjih, živih dilera zemunskog klana, koji je u tom narko-kartelu bio u sredini hijerarhije, pod kontrolom je imao tri grada u Srbiji i bezbroj "vojnika" - sitnih dilera od kojih su većina bili maloletnici.
Darko K. kaže da je tih dvehiljaditih imao utisak da je Bog kojem je sve dozvoljeno i sve na izvol'te.
- Pare su bukvalno svakodnevno pristizale. Na kraju sam u stanu koji mi je služio kao centrala jednu sobu pretvorio u blagajnu. Nisam imao ni vremena ni živaca da brojim novac, već bih ga samo ubacivao u tu sobu. U to vreme sam tri porodice izdržavao, a živeli su kao i ja, kao bogovi. Znalo se da lova stiže, ali da me ništa ne pitaju, ako hoće - super, ako neće šta ću im ja - otkriva naš sagovornik.
Priznaje i da je to bilo vreme kada se "ozbiljno radilo", ali još "ozbiljnije trošilo".
Neke šeme i dalje aktuelne
- Nemam pojma koliko sam tada trošio na zabavu i na gluposti. Vozio sam jedan od najnovijih audija, svaku noć neko novo ludilo po gradu. Jednom nedeljno sam kupovao po kilogram trave (marihuane), ali ne da je prodajem, već sam je poklanjao. Bilo je i, kako kad, uglavnom oko pola kilograma koke, ali meseci bi prošli, a ja je ne bih takao. Pričaću ti kasnije zašto... "Eksere" sam imao, verovao ili ne, ceo frižider. Moj frižider je bio samo u pivu, koka-koli i 7.000-8.000-9.000 "eksera". Imao sam čoveka u Holandiji i odlično razrađenu turu kako da mi stigne roba "sigurica". Vožnja takva da mi ne padnu ni roba ni pare. Narod voli da se drogira i to sam im i davao, čisto - priča Davor K.
Diplomirao na ulici
Darko K. kaže da i dalje radi ono što najbolje zna - diluje drogu. Ipak, sada mnogo obazrivije, opreznije nego ranije. Kaže, diplomirao je na uličnom fakultetu i sada zna.
- Od te cele grupe koja je radila za Duću dosta njih je pod zemljom, ili od droge ili od metka. Ipak, ostalo je još nas nekoliko, još smo tu. I ja sam se dosta opametio, život me naučio. Sada znam da ispoštujem druge, znam šta je ispravno i znam da brojim. Ne mogu da ti pričam čime se sada bavim jer će se lako provaliti, ali ništa ti to ne smeta za priču. Znam i da više nema šanse da bilo kome prodam ni gram heroina, ali, da ti nešto objasnim, baš me briga ako se neko drogira. Ja mu sigurno neću pomoći. Mogu nekom svom prijatelju da deset puta kažem da to ne radi, ali 11. put ću ga gurnuti u propast. Je l misli da je mangup? Pa neka onda bude mangup, pa neka se sam izvuče iz toga. Ko je meni pomogao? Niko.
Brzo je izgradio poverenje zemunskog klana, pa je često putovao ka Grčkoj i Italiji kada bi se išlo po robu ili bi morala da se šalje dalje ka Zapadu. Ipak, o tim putovanjima ne želi puno da priča jer, kaže, te šeme su i dalje aktuelne. Tvrdi i da nikada nije osuđen za dilovanje droge.
Batine u policiji
- U zatvoru nisam ležao ni dana. Dok sam bio mlađi zakon me je štitio, bio sam u osnovnoj školi. A posle, kada sam postao punoletan, nisu me dirali zato što sam imao zaštitu. Duća je držao i advokate i sudije. Dobro, policiju nije držao. Na Četvrtom odeljenju u 29. novembra su me davili kesama, to nisu bila ispitivanja, to su bila prava mučenja. Odvodili bi me i u njihove štekove, na razne adrese po gradu, čak i u neku "Belu kuću", pa se iživljavali. U stanici u Savskom vencu sam dobio možda najžešće batine, baš muške, prave batine. Ali ako ćutiš, Duća je znao da se oduži, a navikneš na batine vremenom - smireno objašnjava.
Dva braka
Darko K. se dva puta ženio, a iz drugog braka ima sina.
- Sa prvom sam se dosta svađao, stalno sam joj objašnjavao neke stvari. Jedne noći sam je jako pretukao, baš jako. Onda sam je spakovao i odveo kod oca koji je bio stražar u CZ-u. Nisam ga se plašio. Javila mi se posle godinu dana i rekla da je pogrešila, ali više me nije zanimala. Sa ovim drugim skotom sam se zajebao jer sam napravio dete i vratio sam je mami. Bolje tako nego da poludim, a navučena je kao pas na heroin. Zato joj više ne dajem lovu, već jednom nedeljno kupujem sve što treba za klinca. Ako hoće da proda pampers pelene ili konzervu mleka, neka proda - priznaje naš sagovornik.
Pokazuje šta mu je sve na telu bilo slomljeno prilikom takvih "ispitivanja".
- Pet ili šest puta sam imao potres mozga, krv mi je curila iz ušiju, ne znam ni sam koliko sam imao slomljenih rebara, ali me puste na kraju. Nisu nam mogli ništa - kaže Darko.
Kada je zemunski klan rasturen, a većina aktera završila ili pod zemljom ili u zatvoru, on je nastavio da diluje, ali mnogo opreznije. Tada je doživeo overdoz i odlučio da, posle 19 godina, prekine da uzima heroin. Ubrzo se i "smirio", pa je posao nastavio isključivo sa poznatom klijentelom. Kaže, imalo bi mnogo da se kaže ko sve voli "da se udara po nosu", ali da još nije trenutak.
Nikad više heroin
Darko K. je pre deset godina doživeo overdoz. O detaljima ne želi da priča, ali očigledno je to bilo iskustvo koje čoveka u sekundi otrezni, opameti.
- Nikada više "žuto", nikada. Evo, sad možeš da mi baciš na astal deset grama, ali ću ga prosuti i još ću ti se smejati u lice. Heroin više nikada. Kažem ti, samo marihuana koju ću pušiti do kraja života i ovaj miks. Bolje je od koke, ali koku sam zamrzeo kad sam zbog nje završio na toksikologiji VMA. Obe noge su mi bile skroz izranjavljene, ruke. Nemam pojma šta sam radio i od tada me ne zanima, imam neki strah da je uzmem.
- I ovo što sam ti rekao je previše. Znaš, nema u ovom svetu milosti. Možda ti ovo i pričam zato što znam da ću i ja platiti za sve što sam radio. Ali, pomirio sam se sa tim. Svako plati na kraju, to je valjda ta Božja pravda, tako nešto - završava naglo razgovor Darko K.
Kaže, dosta je rekao. Kaže, možda je i previše rekao.
Na lečenju 29 puta
Darko K. kaže da je u Drajzerovoj, u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu, na lečenju bio 29 puta.
- Na intenzivnoj i poluintenzivnoj nezi ove bolnice proveo sam ukupno godinu dana i osam meseci. I dalje odlazim tamo, ali sada samo da bih očistio organizam.
Dok je bio heroinski zavisnik pokušavao je na svaki način da se izleči. Među te pokušaje ubraja i odlazak u komunu kod Splita.
- Ostao sam tamo oko mesec dana, možda nešto više, i na kraju sam pobegao. Pitaćeš sigurno zašto? Zato što sam počeo razgovor sa mladićem koji je trebalo da mi bude "senka". Tamo to funkcioniše na taj fazon - svako ko je nov dobije svog "psa čuvara", člana komune koji se navodno izlečio i sada kontroliše ponašanje novih. On mi je ispričao da još ima strah da se vrati u rodni grad, zbog starog društva. Gledao sam ga i nisam mogao da verujem šta mi priča: "Burazeru, ako se ti posle četiri godine apstinencije i dalje plašiš da ćeš da se vratiš heroinu, onda i treba da crkneš" - priča Darko K.
