Ispovest dilera zemunskog klana (1): Kako sam postao vojnik mafije
Frapantna informacija da je u Srbiji sve više dilera narkoticima među osnovcima, zgrozila je domaću javnost. Uz izjave policijskih zvaničnika da se dileri regrutuju u sedmom i osmom razredu, a da neretko u taj posao ulaze i oni mlađi, naročito je bila potresna ispovest Bojane Lilić iz Niša, čijeg je 18-godišnji sina Bojana nedavno brutalno ubio narko-diler koji ima samo 15 godina. Razlog: Bojan nije želeo da prodaje drogu!
Ali, ma kako se činilo da je Srbija tek sad zagazila u mračni svet narko-kartela u kojima su mališani ne samo najposlušniji dileri, već i surovi vojnici tih bandi, to je "recept" koji je na ove prostore prvi uveo Zemunski klan.
U naredna dva broja, "Vesti" prenose eskluzivno razgovor sa jednim od retkih preživelih dilera Zemunskog klana. On je, zahtevajući potpunu anonimnost, objasnio kako se vršilo regrutovanje, na koji način se napredovalo u hijerarhiji, ali i zbog čega je većina dilera na kraju i sama postala zavisna.
- Vidi, znam dosta ljudi i dosta ljudi me zna. I sad radim neke poslove i zato nema ništa od slikanja, od tih sr...a. Mi smo se dogovorili i ja ću te ispoštovati, ispričaću ti priču. Ispoštuj i ti mene.
Predstavio nam se kao Darko K, uz napomenu da mu je to možda pravo ime, a možda i nije, da će možda neki od gradova koje spomene biti tačni, a možda i ne, ali da će priča koju će podeliti s nama biti istinita. To smo jedino i tražili.
Droga nikad jeftinija
- Brate, jesi li ti svestan da droga u Srbiji nikad nije bila jeftinija i da ti je sada jeftinije da se drogiraš heroinom nego marihuanom. Pa kvoter dopa ti je "jedna crvena", a trava 12 evra. Dobro, taj kvoter je dosta "kršten", nema tu ni 4 ili 5 odsto heroina, ali svejedno. Onda slušam budale kako seru da neko truje naše mlade tako što ubacuje mišomor. Pa mišomor se ubacuje zbog fleša, vole to narkići. Ali, nisam to hteo da ti kažem. Očigledno država daje narodu da se drogira za male pare. Svi su tako u tom "krugu" zadovoljni, a važno je da se radi, zar ne - priča Darko K.
- Imam 40 godina, dva neuspešna braka iza sebe i verovatno dva ili tri stana u centru Beograda koja sam ušmrkao u nos i možda još toliko stanova koje sam ubrizgao u vene. Ali, pre devet godina sam presekao, prestao sam da uzimam heroin, a uzimao sam ga kao pas. Sad samo trava i jedan poseban miks tableta.
Travu ću pušiti do kraja života, a ovaj miks je mešavina nekoliko halucinogenih droga koji se pravi posebno za mene i dobijam besplatno. Toga nema u "radnji", te tablete nećeš naći na ulici, u prodaji, te se "kombinacije" prave samo za specijalnu klijentelu. "Radi" bolje nego kokain - priča Darko K.
Nervozno se okreće oko sebe, loveći našeg fotoreportera krajičkom oka. Možda i "navika" s posla. Dileri su obično krajnje nepoverljivi prema nepoznatima.
Kako se regrutuju "vojnici"
Darko K. kaže da je "Zemunski klan" upao slučajno, a po istom principu je kasnije regrutovao svoje "vojnike".
- Nema tu puno mudrosti kako nekoga "uposliti". To su deca koja su već počela sa nekim bezazlenim kriminalom, krađama po prodavnicama ili trafikama, mangupiranjem, tučama, a tvoje je samo da ih uvedeš u "ozbiljniju" priču. Obavezno prvo sa marihuanom, jer toga em što ima najviše, em su deca za nju "zapaljena", em je i većina roditelja iz generacije koja je "varila". Znaš ono "Džidža nije droga". Slažem se sa tim. Kasnije se "asortiman" obogati i sa raznim "pilulama", barem danas toga ima koliko hoćeš.
Darko K. je sa kriminalom počeo u osnovnoj školi. Počeo je da trenira boks relativno rano, oko petog razreda, a onda mu se dopalo da među vršnjacima "demonstrira" tu veštinu.
- Kada imate tu "sreću" da u onim "veselim devedesetim", rastete na Voždovcu, Senjaku i Karaburmi, valjda vam je jasno da i nisam imao neki izbor. Iskreno, nikad ga nisam ni tražio. Mislim da Karaburmu i dalje zovu Mala Kolumbija. Ti razmisli zašto. Opasno se dilovalo, a nije bilo noći da neko nekoga ne izroka. Kad je Zemunski klan preuzeo kompletan posao, ja sam već imao neko ime. Dobro, nisam bio u vrhu lanca, ali se znalo da sa mnom nema zezanja. To se i dalje dobro zna - izazivački će.
Do ove reputacije je, priznaje, došao "napornim radom". Prvo krivično delo je učinio sa nepunih 10-ak godina, a svako sledeće je bilo sve spektakularnije. "Karijeru" je zaokružio u svojoj 12. ili 13. godini kad je 15 dana bežao od policije, ali je na kraju ipak uhapšen. Policija ga je optužila za ukupno 69 teških krađa. Ipak, nisu mu mogli ništa. Zakon štiti decu.
Nastavio je karijeru i kad je "prestao da bude dete".
Prvo na sitno trava, a onda i heroin i ostala roba koja se tražila. Nije razmišljao i sam da proba, jer je voleo sportski život, treninzi, tek neko pivo posle. Ipak, sve mu je bilo zanimljivije šta to ljudi pronalaze u opijatima: od marihuane do heroina, pa je i sam probao.
- Već kao mlađi punoletnik sam bio opasno navučen. Onda sam preko nekih poznanika upoznao vođe Zemunskog klana.
- Ne znam koliko su Zemunci imali dilera kao što sam bio ja. Dok si u poslu, takva pitanja se ne postavljaju. Moj posao je bio da preuzmem određenu količinu droge i onda je rasporedim svojoj grupi klinaca koji je prodaju na sitno. Kada si u poslu ne razmišljaš da postavljaš takva pitanja. Mesečno sam prodavao po dva kilograma heroina pa ti vidi. Tri grada u Srbiji sam snabdevao, ozbiljna je to bila priča - kaže Darko K.
Krug lažne sreće
Karijera ovog dilera droge je krenula uzlaznom putanjom kad je upoznao neke od vođa Zemunskog klana. Tako je i zaplovio u ozbiljnu poslovnu priču.
-Tih godina, kada su Zemunci počeli da razvijaju posao, ne znam kada je tačno bilo, zna se to, valjda 1998. ili 1999, tako nešto, preko zajedničkih prijatelja sam se upoznao sa Ninom (Nino Konstantinović, pr. aut), Dućinim kumom (Dušan Spasojević, pr. aut). Prepoznali smo da su nam životne priče slične i zagotivili se. Počelo je veoma brzo i da se radi. Nino mi je mesečno donosio po dva kilograma heroina. To su četiri pogače od po pola kilograma. Nisam ih puno "krstio" (mešanje sa drugim supstancama da bi se više zaradilo). Puštao sam da ovi što kupuju od mene "krste" kako hoće. Pa, u redu je da svako u "krugu" uzme deo. To se zove "krug sreće". Duća mi je brzo dao i tri grada: Valjevo, Veliku Planu i Zrenjanin. Možda nije pametno da spominjem te gradove. Tamo sam imao svoje ljude koji su dolazili kod mene i uzimali na nedeljnom nivou. Nisu mogli da dođu kad su oni hteli, već kada im kažem. Znalo se da se kod mene ne dolazi za manje od 100 grama, a nedeljno bi mi obično uzimali po 300-400 grama. Onda oni tu količinu "sekuju" i dobiju još toliko, ne znam, možda nešto manje ili nešto više. Nisam se u to upuštao, jer sam kao pas bio navučen na dop, šmrkao, ubadao se, ludilo.
