Beograd, prestonica balkanskog podzemlja (8): Svetska vest - Ubijen Arkan!
U subotu, 15. januara 2000, u holu hotela Interkontinental u Beogradu ubijen je Željko Ražnatović Arkan. Bilo je to najspektakularnije ubistvo u Srbiji proteklih decenija, a koliko je bilo ne samo iznenadno, nego i važno, govori i činjenica da su vodeće svetske televizije, poput Si-En-Ena, prekinule redovan program da bi obavestile javnost o ovom smaknuću.
Nadimak iz stripa
Jedan od najpoverljivijih ljudi Slobodana Miloševića, vođa Srpske dobrovoljačke garde i navijača Crvene zvezde, ubijen je dok je opušteno, sa prijateljima, sedeo u separeu hotelskog lobija. Za ovo ubistvo pred sud je stiglo nekoliko osoba, a bivši policajac Dobrosav Gavrić osuđen je kao neposredni počinilac. On se godinama po presudi nalazio u bekstvu, a trenutno čeka odluku o ekstradiciji u Srbiju u zatvoru u Južnoj Africi.
Željko Ražnatović je rođen 1952. godine u Brežicama u Sloveniji, gde je njegov otac Veljko Ražnatović bio oficir Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. I otac i majka su mu za vreme Drugog svetskog rata bili partizani. Njihov potomak je, međutim, postao je sitni kriminalac već u mladim godinama, pre nego što je otkrio da poseduje talenat za ozbiljne pljačke. Kada su mu se
roditelji preselili u Beograd, mladi Ražnatović je džepario po ulici i obijao kioske. Otac ga je poslao u Dom za maloletne prestupnike u Novom Sadu. Upisali su ga potom u Pomorsku školu u Kotoru, ali je on odatle pobegao, i kao slepi putnik na brodu stigao u Trst. Za njegov beg na Zapad mnogi su govorili da ga je namestila jugoslovenska savezna Službe državne bezbednosti. Tamo je sreo veliki broj jugoslovenskih kriminalaca koji su kasnije ubijeni. Uzeo je nadimak Arkan po junaku iz stripa.
Arkan je na Zapad otišao nakon poslednje izdržane kazne u Jugoslaviji 1972. godine. Poput Ljube Zemunca, Ćente i Giške, ni on nije nameravao da u inostranstvu postane zidar ili konobar. Počeo je da pljačka banke i zlatare u Italiji i drugim zemljama.
Prvi put je Arkan uhapšen u Belgiji 28. decembra 1974. nakon pljačke banke. Iz zatvora Vervije gde je izdržavao kaznu od 10 godina robije, pobegao je pet godina kasnije.
Na slobodi je bio kratko, ali dovoljno dugo da učestvuje u bar dve oružane pljačke u Švedskoj i još najmanje tri u Holandiji, gde je i uhapšen u oktobru 1979. godine i osuđen na sedam godina robije. Nakon što mu je doturen pištolj, Arkan je dve godine kasnije, u maju 1981. uspeo da pobegne iz zatvora u Amsterdamu.
Beograd, prestonica balkanskog podzemlja:
3. Kobna greška "idola mladih"
4. Čitulju mu poslao i Eskobar
5. Kraj prvog "reketa" Minhena
Većina života u ćeliji
Slede nove pljačke i ponovno hapšenje 5. juna 1981. godine u Frankfurtu u Nemačkoj. Lakše je ranjen u pljački zlatara, pa je smešten u zatvorsku bolnicu. Iz nje je pobegao posle nekoliko dana od hapšenja. Navodno je iskočio kroz prozor, na ulici pretukao prvog prolaznika koga je sreo, oteo mu odeću i pobegao. Poslednji put na Zapadu Arkan je uhapšen 15. februara 1983. prilikom jedne rutinske policijske kontrole u Bazelu u Švajcarskoj. Iz zatvora Torberg pobegao je dva meseca kasnije. Kada se podvuče crta ispod Arkanove razbojničke karijere na Zapadu, ispostavlja se da je duže bio u ćeliji nego na ulici.
Štićenik Staneta Dolanca
U podzemlju se govorilo da je mladog Arkana često iz zatvora izvlačio Stane Dolanc, slovenački političar koji je bio prijatelj njegovog oca. Dolanc je kasnije postao šef jugoslovenske tajne policije i bliski saradnik Tita. Prema nekim izvorima, Arkan je još od 1973. godine radio kao doušnik savezne tajne policije, ali i njen operativac. Posao mu je bio da ubija teroriste, političke emigrante i protivnike jugoslovenskog režima. Pomagalo mu je naročito to što je, kako se pričalo, tečno govorio engleski, francuski i italijanski, a poznavao je nemački, švedski i holandski. Arkan se vratio 1983. godine u Beograd i postao suvlasnik čuvene diskoteke Amadeus. Vozio je ružičasti kadilak i kockao se od Svetog Stefana do Beograda i Portoroža. Zbog kocke je ponovo i završio u zatvoru, nakon što je posle jedne partije pretukao stanara jedne zgrade u liftu.Od "delija" do Garde
Svoju pravu ulogu Željko Ražnatović Arkan pronašao je u osvit srpskog višestranačkog sistema. Da bi sprečila opoziciju da stekne uporište na "Marakani", sedištu Fudbalskog kluba Crvena zvezda, srpska Služba državne bezbednosti angažovala je Arkana. Smatralo se, osoba koja se tako dobro dokazala na Zapadu, ne bi trebalo da omane u novom zadatku. Arkan se pojavio na "Marakani" i pozvao vođe navijačkih grupa Zvezde na sastanak. Od tog trenutka svi navijači se zovu "delije", transparenti se pišu isključivo na ćirilici, skandira se samo Srbiji i srpstvu, vređanje svih ostalih nacionalnosti se podrazumeva, a zabranjuje se pominjanje bilo kog političara. O već bliskim vezama Arkana i tadašnjeg političkog vrha dovoljno govori jedna fotografija na kojoj se ministar policije Radmilo Bogdanović razdragano ljubi sa Arkanom. Od navijača Crvene zvezde, Arkan je napravio seme za buduću Srpsku dobrovoljačku gardu.
