Masakr na srpskim drumovima
Svake godine u toku letnjeg perioda broj saobraćajnih nesreća na putevima u Srbiji se poveća. Brza vožnja, nepažnja, nevezivanje pojasa, vožnja pod dejstvom alkohola, najčešći su uzroci saobraćajki kojih godišnje ima čak i preko 40.000. Rekordna crna godina u Srbiji bila je 2011. kada je na drumovima živote izgubilo 728 ljudi, a godinu dana kasnije 650 ljudi je smrtno stradalo.
Pijanstvo i prebrza vožnja jesu problem, ali ne i jedini. Ključ je u katastrofalno lošoj infrastrukturi na srpskim drumovima. Decenije neulaganja i večiti radovi na krpljenju rupa su Srbiju bacili na samo dno kvaliteta infrastrukture, a prema procenama Evropske komisije od pre dve godine, u neslavnom smo društvu Albanije i Makedonije. Čak su Crna Gora i Bosna i Hercegovina odavno na surovom terenu sredili svoje puteve.
U Putevima Srbije priznaju da je stanje poražavajuće, a njihovo nedavno istraživanje je pokazalo da na srpskim drumovima postoje čak 262 "crne tačke", na kojima se često dešavaju saobraćajke sa tragičnim posledicama.
- Trebalo bi nam bar pet godina da sredimo sve puteve u Srbiji. Od novca koji zaradimo u Putevima Srbije jedan deo se izdvaja za te svrhe, ali to nije dovoljno. Na primer, u Ibarsku magistralu osam godina ništa nije ulagano.
U Komitetu za bezbednost saobraćaja kažu da su najveći problemi rupe, nedostatak signalizacije, manjak zaštitne ograde, izbledele linije, nepreglednost.
- Posebno u Istočnoj Srbiji, putevi, osim što imaju dosta rupa, budu i od lošeg asfalta, što produžava zaustavni put automobila. U Vojvodini imaju veliki problem sa blatom koje automobili nabacuju, kao i sa smenjivanjem veoma dugačkih pravaca i oštrih krivina. Na jugu Srbije takođe imamo loš asfalt, mnogo neravnina, uvala - objasnio je Milan Božović iz Agencije za bezbednost saobraćaja.
Sekretar za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić kaže da se putevi održavaju nestručno, često bez adekvatne kontrole radova.
Lečenja skuplja od preventive
Svaki treći bolnički dan u Srbiji posledica je saobraćajnih nesreća, a 50 odsto prijava u pravosuđu otpada na tu vrstu nesreća. Društveni troškovi su ogromni samo zato što postoje saobraćajne nesreće koje nismo sprečili, a mogli smo, ocenili su stručnjaci Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. Prema toj studiji građani Srbije su skoro četiri puta više u opasnosti nego građani Švedske kad je reč o stradanju u saobraćaju.
- Dovoljno je da neko ukrade samo jedan centimetar asfalta, pa da put brzo propadne. Onda imate situaciju da vam se na istim mestima pojavljuju rupe, a problem je što mnoge privatne firme koje održavaju puteve zanima samo novac i da što brže završe. Rešenje je da se već kod pripreme uključe validne firme sa opremom i državni organi koji mogu da utiču na brzinu gradnje, licenciranje i kontrolu - objašnjava Rodić.
Na drumu smrti, kako mnogi nazivaju Ibarsku magistralu, a posebno oni kojima su ovde izginuli najmiliji, posebno je kritična deonica kod čačanskog sela Prislonica.
Tužba i zbog rupa
Izmenama Zakona o bezbednosti u saobraćaju u Srbiji, precizirani su slučajevi kada su putari odgovorni za saobraćajnu nesreću.
- Kada vozač naiđe na otvoren šaht i naglo skrene i sudari se s drugim vozilom, on će biti okrivljen, a ne putar - rekao je Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, i dodao da je to moralo da se promeni i da donedavno ni policija nije podnosila prijave protiv putarskih preduzeća niti su se ona smatrala obaveznim da nešto preduzmu.
- Dosta naših komšija je ovde stradalo. Tu je veliki pravac, pa se valjda vozači opuste i dodaju gas. Najteže je bilo pre nekoliko godina kada su stradale dve devojke, jedna od njih je bila trudna, i trebalo je za nekoliko dana da pravi svadbu - priča Duško Vasović, žitelj Prislonice.
Na Ibarskoj magistrali "crne tačke" počinju već na izlazu iz Beograda, kod Orlovače i u naseljima Meljak i Stepojevac. Jedna od najrizičnijih deonica je i kod Ljiga, gde je zbog čestih nesreća policija bila prinuđena da uvede stalne kontrole.
Izbegavajte Ibarsku magistralu!
Prema statističkim podacima, na 14 rizičnih deonica Ibarske magistrale godišnje pogine više od 500 ljudi, a pre dve godine je brojka dostigla skoro 1.000 poginulih. Orlovača ostaje jedan od najočiglednijih primera koliko života je moglo biti spaseno pametnijim projektovanjem i najprostijom saobraćajnom signalizacijom. Sa odgovarajućom signalizacijom ili bez nje, ova deonica Ibarske magistrale je toliko nezgodna da čak i najpažljiviji vozači otvaraju četvore oči, što, nažalost, nije uvek dovoljno. Zato se savetuje da ako već imate bilo kakav alternativni pravac, izbegavate ovakve puteve.
