Nevoljnik skončao u ognju
"Gorimo! Gorimo! Uzimajte dokumenta i izlazite napolje", panično su jedni druge dozivali žitelji Raške ulice bb na Banjici. Drvene radničke barake "Crnotravca" u Beogradu, koje su izbeglim sa Kosova i Metohije krov nad glavom od 1999. godine do danas, buknule su kao kutija šibica. Vatrena stihija koja je počela u utorak oko pola tri ujutru, odnela je život 55-godišnjeg Svetozara Živkovića, a 17 osoba, među njima i šestomesečni Andrej ostali su i bez takvog doma.
Na mestu tih osam objekata, ostalo je zgarište, u čijim se crnim obrisima mogu razaznati veš mašine, grejalice, šporeti, frižideri... Sve crno, sve ugljenisano. U utorak pre podne sedeli su pod drvetom ispred kuće Dejana Antonijevića, 31-godišnjaka iz Kosovske Kamenice, i čekali da ih prebace u novi privremeni smeštaj.
Ostali su bez hrane, vode, mleko za decu je bilo pri kraju... ali su, kažu, srećni da su uspeli da izvuku živu glavu. I dalje se ne zna kako je požar počeo. Oko pola tri ujutru Dejana je iz sna trgnuo prasak.
U istoj koži
"Sve što mogu, zalogaj iz usta ću odvojiti njima da dam jer smo svi u istoj koži. Ako nećemo jedno drugom da pomognemo sada kada je najteže, kada ćemo?", kaže Slavica Zubić čija kuća na sreću nije izgorela.
- Prvo sam pomislio da je nešto palo u kupatilu, ali ubrzo je opet puklo, i čulo se da nešto pucketa. Sa ulaznih vrata video sam da iz kuće ispod mene kulja dim. Odmah sam kucao bratu na vrata, jer on tu živi sa ženom i dvoje dece. Nekako smo ih izvukli napolje, bebu stavili u kolica, i otrčao sam da budim komšije - Dejana i Gocu. Vatra je bivala sve veća, i počeo sam da se derem - bežite, bežite, požar! I svi smo izleteli - seća se Dejan.
U tom trenutku je nestala struja, a sve ih je, pričaju, uhvatila panika i strah. Iz kuća su poneli samo najosnovnije.
- Koliko smo se straha napunili. Sve se desilo u deset minuta. Jedva smo se iščupali. Muž mi je invalid, i kada je krenuo, on je pao... Bože, kako je ovo sve još moglo da ispadne. Teže mi je palo nego kada smo bežali sa Kosova - priča drhtavim glasom Slavica Zubić, izbegla iz Istoka, zahvaljujući se, kao i svi ostali - Dejanu Antonijeviću, koji je nekoliko puta skromno ponovio - nemojte od mene da pravite heroja!
Komšije su odmah pozvale vatrogasce, ali tik uz njihove kućice se sa desne strane nalazi ograda Bezbednosno-informativne agencije, dok je s druge strane ulice - groblje. Sve se, kako kažu, vodi na istu adresu.
Suze za komšijom
"To je tuga velika šta mu se dogodilo. Mi ga svi znamo i prema svima je bio fin. Jako je dobar i
pošten čovek. Možda je jadan pokušao da se spase, možda se ugušio. Ma tuga...", pričale su sa suzama
komšije.
- Vatrogasci su imali lošu informaciju gde da dođu. Tako da je ovo buknulo za par minuta, a izgorelo sve za nekih sat vremena - pričaju oni.
U gašenju vatrene stihije učestvovali su vatrogasci sa sedam vozila. Oko podneva došlo je vozilo Opštine Savski venac, da njih 17 preveze do Mesne zajednice "Stevan Filipović", kod Partizanovog stadiona. Montažne drvene barake u kojima žive stare su više od 30 godina.
Bežeći od rata na Kosovu, tu su se privremeno smestili, ali nisu sebi mogli da nađu bolji krov nad glavom jer većina ljudi nije zaposleno ili radi sezonski na crno. Vode se kao nepriznati kolektivni centar, nadležni ih povremeno obilaze, ali im, ističu, nisu ponudili nikakva konkretna rešenja.
U tom naselju živi više od 50 porodica, i oko 100 dece. Devet porodica od utorka uveče će ostati pod vedrim nebom ili će ih nadležni konačno i trajno udomiti.
