Bujica majci otrgla decu
U viru reke Turije pronađeno je beživotno telo trogodišnje Maše Milenković, a sat i po kasnije i njenog brata, desetomesečnog Martina. To je tužni epilog drame u aleksinačkom selu Bankovac, gde je u nabujalu vodu upala devojčica koju je majka pokušala da spase, ali je pritom ispustila iz ruku i sina.
Muk i tišinu u Bankovcu prekidali su samo jecaj i plač. Tugovalo se za dvoje mališana Biljane i Gorana Milenkovića. Ali, tinjala je i nada dok nije stigla vest da je nađeno maleno telo.
Koji minut kasnije do pripadnika Gorske službe spasavanja stižu Biljana i Goran. Nesrećna majka im prilazi uz vrisak.
Sve uzaludBranko Klain, Nišlija koji svaki slobodni trenutak provodi u Bankovcu spasao je Biljanu iz vode. |
- Evo njene roze suknjice! To je ona - pada Biljana na obalu reke blizu tela ćerkice.
Potraga za Martinom je nastavljena i on je pronađen skoro na samom ušću u Južnu Moravu.
Dok su se još nadali da će spasioci pronaći decu živu, Biljana i Goran, koji su u braku već pet godina, jedva su govorili. Biljana je došla iz sela Šavac, kod Paraćina, i udala se u Bankovcu.
- Dođe mi da se i ja ubijem, zla sudbina odnela nam je dvoje zlatne dečice, našu radost. Zašto da živim - cedio je reči očajni Goran, a Biljana sebe krivila.
- Nije trebalo da silazim sa puta. Bili smo kao i svakoga dana na dečjem igralištu, a odatle krenuli obalom. Maša je skupljala kamenčiće i bacala ih u reku. Svakoga dana smo tu šetali prošle jeseni dok je bilo lepo vreme, i poslednjih dana sve do ovih kiša. Kada je vrisnula i upala u reku odmah sam skočila za njom. Možda je trebalo da spustim Martina na obalu, ali u tom trenutku samo sam krenula po ćerku. Ne znam kako sam njega ispustila, bila sam do pojasa u vodi i samo sam u jednom trenutku videla da i on nestaje u vodi - slomljena je Biljana.
Slutilo nesrećuRadovan iz obližnje Koprivnice priča da se još niko nije udavio u Turijskoj reci. |
Neispavani i slomljeni, svi članovi porodice Milenković od jutra su bili na mostu preko Turijske reke, na samo nekoliko metara od mesta tragedije. Radmila Milenković, majka Goranova kaže da ne optužuje snahu, i da nijedna majka ne bi bacila decu u vodu.
Sa njima su bile komšije, ali i brojni meštani ostalih seoskih naselja u blizini, iz Loćike, Vračnovice, Tešice, Koprivnice.
U Bankovcu su bili i ljudi iz privatne firme u Žitkovcu u kojoj radi nesrećni otac. Teše Gorana, a on nema snage da odgovori. Zagrlio je suprugu i nepomično sa mosta gledao u vodu.
Za to vreme po treći put proveravano je celo korito reke i obala u dužini od oko dva kilometra do ušća u Južnu Moravu. Oko podneva stigla je vest da je pronađeno telo devojčice. Nestao je i poslednji zračak nade. Tišinu i jecaje na mostu nadjačao je lelek Miroljuba Milenkovića, oca Goranovog.
