Srbija spava na bombama
Pronalazak avionske bombe teške jednu tonu u beogradskoj opštini Dorćol značajno je uznemirilo građane prestonice, a posebno tvrdnja stručnih službi vojske i policije da se zapravo uopšte ne zna koliko je i gde se nalaze neeksplodirane bombe koje su završavale u zemlji i u Prvom i Drugom svetskom ratu, a na kraju i NATO agresije 1999. godine.
- Neko je sigurno 1941. znao i za ovu bombu pronađenu na Dorćolu da je bačena i gde se nalazi. Vremenom se, međutim, to zaboravilo i sada je samo srećom izbegnuta tragedija. Gotovo je sigurno da neeksplodiranih bombi ima još, ali niko tada nije vodio evidenciju, ni 1941. niti posle savezničkog bombardovanja 1944. - kaže Bratislav Rančić, načelnik Uprave za civilnu zaštitu Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije.
Vojni analitičar Aleksandar Radić dodaje da je to zaista tačno i da se nikada neće saznati prava istina zato što tokom Prvog i Drugog svetskog rata nije ni vođena evidencija ispaljenih, a neeksplodiranih bombi svih veličina.
- Prilikom granatiranja Beograda od strane Austro-ugarske u Prvom svetskom ratu, kao i tokom bombardovanja prestonice 1941. od strane Nemačke i 1945. od strane saveznika, jedino je tačno da je korišćen veliki broj bombi, ali ne i koliko njih nije eksplodiralo već je "usisano" pet ili šest metara u zemlju. Uostalo, slična situacija je i u drugim zemljama koje su bombardovane tokom Drugog svetskog rata: malo-malo pa se tokom gradnje neke zgrade pronađe neka neeksplodirana bomba - kaže Radić.
Projektil od 900 kilogramaZvanično, u Beogradu je, na Zvezdari, posle NATO bombardovanja zaostala još samo jedna neeksplodirana avio-bomba, teška oko 900 kilograma sa 420 kilograma eksploziva. |
Ako je verovati stručnjacima, nešto bolja situacija je kada je reč o bombardovanju iz 1999. godine, ali samo zato što je NATO dao precizne podatke o količini upotrebljenih bombi i lokacijama.
Međutim, stručnjaci tvrde da ni korišćenje sofisticirane tehnologije prilikom bombardovanja ne pruža mogućnost da se sve neeksplodirane naprave lociraju i unište.
Nekadašnji komandant RV i PVO i autor knjige "Agresija NATO", general Spasoje Smiljanić kaže da je procena da je ova alijansa u 78 dana na SRJ ispalila čak 415.000 projektila različitih vrsti, ali da je Srbija suočena sa mnogo ozbiljnijom pretnjom.
- Od tog broja 15.000 su projektili ukupne težine 22.000 tona - 50.000 granata sa osiromašenim uranijumom i oko 350.000 kasetnih potprojektila - bombi. Neka je svaka od tih granata sa osiromašenim uranijom eksplodirala ili pronađena, ali razgradnja tog otrova je četiri i po milijarde godina, pa onda shvatate o kakvoj opasnosti je reč - kaže ovaj general i dodaje da ništa bolja situacija nije ni kada je reč o neeksplodiranim kasetnim bombama, poznatijim kao "žute ubice".
Ruska pomoćAleksandar Radić kaže da je srpska javnost svojevremeno kao heroje dočekala deminere iz ruskog ministarstva za vanredne situcije. |
- Prilikom svake upotrebe kasetnih bombi namerno se 30 odsto tih "bombica" ostavi da ne eksplodira kako bi poslužile kasnije kao nagazne ili mine iznenađenja. Amerikanci su zaista dali tačne lokacije gde su nas njima gađali, najviše na prostoru Kosova, Beograda i Niša, ali ovde je problem što je njihovo uklanjanje veoma skup posao, a Ameriku ne zanima da plate potpuno deminiranje - naglašava Smiljanić.
Radić dodaje da je ogroman problem i to što ustupljene NATO mape na terenu malo znače, pošto su mnoge od tih bombi, što zbog meteo, a što drugih neplaniranih okolnosti, završile tamo gde nije planirano.
- Rešenje je čišćenje terena što je jako skup i spor posao. Srbija ima obučene deminerske timove, ali je posla previše, pa se zato angažuju i stručnjaci iz okruženja. Doduše, finansijeri neretko za svaki taj posao raspišu tender pa pobedi najjeftinija ponuda - zaključuje Radić.
Rekord iz 2012.U Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije kažu da je lane pronađeno čak 10.500 neeksplodiranih sredstava, što je skoro četiri puta više od prosečnih 3.000 komada koliko se nađe svake godine. |
