Zašto se ignorišu žrtve saobraćajnih nesreća?
U Srbiji se godišnje u proseku dogodi više od 60.000 saobraćajnih nesreća u kojima 800 ljudi pogine, što je ogroman broj za našu zemlju koja ionako "boluje od slabog priraštaja". Međutim, niko od političara sa vlasti neće da nas primi, niti da sasluša naše probleme, kaže za Telegraf predsednik Udruženja u čast palih anđela Snežana Tripković.
- Udruženje u čast palih anđela je prvo takvo u Srbiji, koje okuplja sve one koji su nekog svog najrođenijeg izgubili u saobraćajnim nesrećama, kao i ljude koji žele da pomognu da u našoj državi bude što manje žrtava nemarnih i alkoholisanih vozača – kaže ona i dodaje:
-Naše udruženje želi da skrene svima pažnju na dalekosežne posledice koje se dešavaju kada u saobraćajnoj nesreći koju je prouzrokovao pijani vozač strada bilo ko, a u najgorem slučaju dete, a sramota je da niko od predstavnika vlasti u Srbiji neće da nas primi i sasluša.
- Pisala sam Tomislavu Nikoliću, Ivici Dačiću, Rodoljubu Šabiću, kome sve nisam pisala, nikada nijedan odgovor nisam dobila. Jedino smo uspostavili kontakt s Damirom Okanovićem iz Komiteta za bezbednost saobraćaja i načelnikom saobraćajne policije Dragišom Simićem, ostali nikako da se udostoje. Moram da kažem da udruženja ovog tipa u Hrvatskoj i drugim zemljama u okruženju i svetu imaju uvek otvorena vrata kod ministara, predsednika i sl, čak njihovi predstavnici imaju pravo da prisustvuju i suđenjima, samo u Srbiji takva praksa ne postoji i nije poželjna – tvrdi Tripković.
Prema njenim rečima, nakon teških saobraćajnih nesreća u kojoj su porodice ostali bez dece, ljudi se nalaze u šoku, a česti slučajevi su da se porodice rasture, a za to država nema sluha ili je ne interesuje.
- Nakon ovih tragedija često se dešava da se ljudi razvedu, a neretko se odluče i na samoubistva, jer izgube svaku volju za životom. Prema zvaničnim statistikama 30 odsto roditelja umre u periodu od dve godine nakon ovog događaja.
Ona naglašava da je nedopustivo da Tužilaštvo, koje u sudskim postupcima zastupa "oštećenu" stranu samo procenjuje da li su porodice u kojima su im deca poginula zadovoljni presudama, kao i da li će se žaliti na iste.
- Dovoljno je da alkoholisani vozači, koji u 60 odsto slučajeva pobegnu nakon saobraćajne nesreće, kada su uhvaćeni kažu da se kaju, da im je žao i automatski dobijaju manje kazne, a sve je češće da se pojavljuju lažirani svedoci. Najgora stvar je kada iz policije stigne zvanično saopštenje da snimaka sa bezbednosnih kamera nema. Dato je 15 miliona evra za kamere, a onda odjednom nema snimka nesreće – kaže ona.
Snežana Tripković kaže da u njenom udruženju ima preko 150 porodica, da svi rade ko jedan i da se sami finansiraju i to od penzije njenog supruga jer je ona nezaposlena.
- Pokrenuli smo dosta akcija, sve u skladu naših mogućnosti. Na Fejsbuku smo osnovali grupu "Bahati vozači ne smeju da prođu nekažnjeno", kao i akciju "Vidim da ne vidim" u kojoj promovišemo tzv pijane naočare, a tu su i razna predavanja u školama, gde smo deci pojasnili na opasnosti koje ih mogu snaći u saobraćaju – kaže ona.
