Zašto se ignorišu žrtve saobraćajnih nesreća?
- Udruženje u čast palih anđela je prvo takvo u Srbiji, koje okuplja sve one koji su nekog svog najrođenijeg izgubili u saobraćajnim nesrećama, kao i ljude koji žele da pomognu da u našoj državi bude što manje žrtava nemarnih i alkoholisanih vozača – kaže ona i dodaje:
-Naše udruženje želi da skrene svima pažnju na dalekosežne posledice koje se dešavaju kada u saobraćajnoj nesreći koju je prouzrokovao pijani vozač strada bilo ko, a u najgorem slučaju dete, a sramota je da niko od predstavnika vlasti u Srbiji neće da nas primi i sasluša.
- Pisala sam Tomislavu Nikoliću, Ivici Dačiću, Rodoljubu Šabiću, kome sve nisam pisala, nikada nijedan odgovor nisam dobila. Jedino smo uspostavili kontakt s Damirom Okanovićem iz Komiteta za bezbednost saobraćaja i načelnikom saobraćajne policije Dragišom Simićem, ostali nikako da se udostoje. Moram da kažem da udruženja ovog tipa u Hrvatskoj i drugim zemljama u okruženju i svetu imaju uvek otvorena vrata kod ministara, predsednika i sl, čak njihovi predstavnici imaju pravo da prisustvuju i suđenjima, samo u Srbiji takva praksa ne postoji i nije poželjna – tvrdi Tripković.
Prema njenim rečima, nakon teških saobraćajnih nesreća u kojoj su porodice ostali bez dece, ljudi se nalaze u šoku, a česti slučajevi su da se porodice rasture, a za to država nema sluha ili je ne interesuje.
- Nakon ovih tragedija često se dešava da se ljudi razvedu, a neretko se odluče i na samoubistva, jer izgube svaku volju za životom. Prema zvaničnim statistikama 30 odsto roditelja umre u periodu od dve godine nakon ovog događaja.
Ona naglašava da je nedopustivo da Tužilaštvo, koje u sudskim postupcima zastupa "oštećenu" stranu samo procenjuje da li su porodice u kojima su im deca poginula zadovoljni presudama, kao i da li će se žaliti na iste.
- Dovoljno je da alkoholisani vozači, koji u 60 odsto slučajeva pobegnu nakon saobraćajne nesreće, kada su uhvaćeni kažu da se kaju, da im je žao i automatski dobijaju manje kazne, a sve je češće da se pojavljuju lažirani svedoci. Najgora stvar je kada iz policije stigne zvanično saopštenje da snimaka sa bezbednosnih kamera nema. Dato je 15 miliona evra za kamere, a onda odjednom nema snimka nesreće – kaže ona.
Snežana Tripković kaže da u njenom udruženju ima preko 150 porodica, da svi rade ko jedan i da se sami finansiraju i to od penzije njenog supruga jer je ona nezaposlena.
- Pokrenuli smo dosta akcija, sve u skladu naših mogućnosti. Na Fejsbuku smo osnovali grupu "Bahati vozači ne smeju da prođu nekažnjeno", kao i akciju "Vidim da ne vidim" u kojoj promovišemo tzv pijane naočare, a tu su i razna predavanja u školama, gde smo deci pojasnili na opasnosti koje ih mogu snaći u saobraćaju – kaže ona.