Žena u Srbiji je "dekoracija demokratije"
Nasilje nad ženama je u porastu u Srbiji, a na pogoršanje njihovog položaja utiče više faktora, poput porasta uticaja crkve i siromaštva, rečeno je danas u debati o pravima i položaju žena organizovanoj u okviru Nedelje ponosa.
U Srbiji je "ogroman porast nasilja" nad ženama, rekla je osnivačica feminističkog kulturnog centar "BeFem" Jelena Višnjić i dodala da je svaka treća žena izložena nekoj vrsti nasilja, psihičkog ili fizičkog.
Prema njenim rečima, u Srbiji je vidan porast uticaja crkve i patrijarhalnih stereotipa, a položaj žena se neminovno pogorašava i zbog siromaštva.
Ona je ocenila da u Srbiji vlade, suočavajući se sa socio-ekonomskim problemima, potiskuju u drugi plan pitanje položaja žena čija su prava, kako je ocenila, vrsta "dekoracije demokratije".
Višnjićeva je ocenila da je predstavljanje položaja žena u medijima danas višeslojno i da manipulacije nisu toliko izražene, ali da su prisutne.
"Suočeni smo sa formiranjem novog ženskog identiteta koji je najizraženiji u modnim i zabavnim emisijama", rekla je Jelena Višnjić i dodala da političke emisije najmanje govore o identitetu žena.
U debati je ukazano na percepciju lezbejki u javnosti, odnosno da se o njima retko govori nezavisno od LGBT populacije.
Atkivistkinja Romsko-ženske mreže iz Niša Vera Kurtić je rekla da su lezbejke potpuno nevidljive i da je mnogim ženama lakše da kriju svoju seksualnu orijentaciju povinujući se tradiconalnoj ulozi.
Bojana Ivković iz organizacionog odobra "Parade ponosa" rekla da lezbejke nailaze na teškoće u prihvatanju i u okviru lezbijske zajednice, dok ih društvo doživljava uglavnom kao heteroseksualne osobe.
Vera Kurtić je rekla da pripadnici seksualnih manjina u manjim gradovima i selima potpuno izolovani dok oni koji žive u glavnom gradu mogu da računaju na neki vid podrške i mesta za okupljanje poput klubova.
U okviru debate o identitetima, centrima i marginama koordinator grupe "Gejten" Milan Đurić je rekao da tradicionalna podela na muški i ženski pol za neke ljude nije dovoljna.
On je naveo da postoje dva pravca kada je reč o rodnom identitetu zavisno od toga da li se tumači kao nešto što je određeno genetskim nasleđem ili pravilima nastalim na osnovu ljudskog iskustva.
Prema njegovim rečima, u sagledavanju identiteta važno je u obzir uzeti i različite kulturne kontekste, tako da se identitet može sagledati kao skup najrazličitijih faktora - biloškog, sociološkog i kulturnog.
