Zašto se policajci sve češće ubijaju
Pripadnici policije sve češće odlučuju da podignu ruku na sebe. Dokaz za to je činjenica da je više od sto radnika MUP Srbije u poslednjoj deceniji izvršilo samoubistvo. Danak uzimaju stres, težina posla, nerešeno stambeno pitanje...
Tragična smrt policajca Gorana Jovića, koji je prošle nedelje sebi oduzeo život, ispalivši smrtonosni hitac iz službenog pištolja sebi u srce, u parku u beogradskom naselju Braća Jerković, iznova je uzdrmalo javnost i srpske čuvare reda, s obzirom na to da se dogodilo samo pet dana posle samoubistva policajca Saše Stanisavljevića, iz okoline Surdulice, a peto je po redu koje se dogodilo ove godine u Srbiji.
|
Više od 100 radnika MUP-a Srbije je u poslednjoj deceniji počinilo samoubistvo. Od tog broja, više od 70 bili su policajci. Istovremeno, bilo je još 16 pokušaja suicida i devet pretnji policajaca da će izvršiti samoubistvo. Ovo su podaci sa kojima raspolažu svi policijski sindikati (njih ukupno pet), a koji nisu, kako vele, do kraja relevantni. |
Sindikati ulažu velike napore da spreče ovu pojavu, a nadležni očigledno ne haju mnogo za ovaj problem, niti pokušavaju da ga reše.
- Građani nas plaćaju da vodimo računa o njima, a mi ne možemo da pazimo ni na naše ljude. Nije sve u tome da se za potrebe policije kupuju novi automobili i džipovi - kaže za Novosti Momčilo Vidojević, predsednik Nezavisnog policijskog sindikata Srbije.
Nama su potrebniji češći psihijatrijski pregledi, jer stres i godine ratovanja, kao i specifičnost i težina posla, mobing, pritisci kako od delinkvenata, tako i od raznih lokalnih moćnika, neredovnost smena, teška ekonomska situacija, nerešeno stambeno pitanje, kao i loši porodični i bračni odnosi, uzimaju danak.
Upravo zbog toga NPSS, kao i njihove kolege iz Sindikata srpske policije, iznova pozivaju nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova da pojača preventivno delovanje na psihološko zdravlje policajaca.
- Većina kandidata za prijem na rad u MUP prolazi psihološko testiranje prilagođeno policiji kod psihologa MUP-a ili u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika. Ali, ima policajaca koji rade u MUP-u decenijama, a da nisu nijednom bili upućeni na redovni zdravstveni pregled, niti psihotest - objašnjava Vidojević.
Jedan od najtežih trenutaka je kada policajac upotrebljava vatreno oružje, navode u sindikatu.
- Posle toga, razgovor sa psihologom je obavezan, ali i rizičan, jer za svaku "F" šifru policajcu se oduzima oružje i saobraćajna dozvola, a često izostaju podrška kolega ili porodice. I onda se dešavaju još veći lomovi u duši svakog policajca.
Prema standardima Evropske unije, u svakoj policijskoj stanici trebalo bi da radi i po jedan psiholog. Toga, međutim, u srpskoj policiji još nema. O tome zbog čega je to tako, pokušali smo da odgovor dobijemo od nadležnih u MUP Srbije. On je, međutim, izostao.
STRES GLAVNI OKIDAČ
Psihijatar Oliver Vidojević objašnjava da su osnovni razlozi zbog kojih policijski službenici dižu ruku na sebe stresne situacije koje se ponavljaju i da je upravo zbog toga, za policajce neophodna svakodnevna procena psihologa, a ne samo povremena ili u najgoru ruku da ona potpuno izostane:
- Da bi neko digao ruku na sebe, nije dovoljno da mu se nešto loše desi. Određena genetska predispozicija, stresne situacije koje se ponavljaju, dovode do tako dramatičnog čina. Tu su i drugi faktori, poput pritisaka, loše materijalne situacije, nedostatak poverenja u druge ljude... Dostupnost oružju, iz kojeg se policajci najčešće ubijaju, samo je još jedan faktor rizika. A kad se loše situacije ponavaljaju, ljudi padnu u depresiju, nervozni su, ne vladaju sobom i onda se može desiti da se doza nezadovoljstva ili pak agresivnosti, uz dostupno oružje, okrene ka samoj osobi koja je nosi i ona tad sebi oduzme život - kaže Vidojević.
