Zašto se policajci sve češće ubijaju

Više od sto radnika MUP Srbije u poslednjoj deceniji je izvršilo samoubistvo

 

Tragična smrt policajca Gorana Jovića, koji je prošle nedelje sebi oduzeo život, ispalivši smrtonosni hitac iz službenog pištolja sebi u srce, u parku u beogradskom naselju Braća Jerković, iznova je uzdrmalo javnost i srpske čuvare reda, s obzirom na to da se dogodilo samo pet dana posle samoubistva policajca Saše Stanisavljevića, iz okoline Surdulice, a peto je po redu koje se dogodilo ove godine u Srbiji.

Sindikati ulažu velike napore da spreče ovu pojavu, a nadležni očigledno ne haju mnogo za ovaj problem, niti pokušavaju da ga reše.

- Građani nas plaćaju da vodimo računa o njima, a mi ne možemo da pazimo ni na naše ljude. Nije sve u tome da se za potrebe policije kupuju novi automobili i džipovi - kaže za Novosti Momčilo Vidojević, predsednik Nezavisnog policijskog sindikata Srbije.

Nama su potrebniji češći psihijatrijski pregledi, jer stres i godine ratovanja, kao i specifičnost i težina posla, mobing, pritisci kako od delinkvenata, tako i od raznih lokalnih moćnika, neredovnost smena, teška ekonomska situacija, nerešeno stambeno pitanje, kao i loši porodični i bračni odnosi, uzimaju danak.

Upravo zbog toga NPSS, kao i njihove kolege iz Sindikata srpske policije, iznova pozivaju nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova da pojača preventivno delovanje na psihološko zdravlje policajaca.

- Većina kandidata za prijem na rad u MUP prolazi psihološko testiranje prilagođeno policiji kod psihologa MUP-a ili u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika. Ali, ima policajaca koji rade u MUP-u decenijama, a da nisu nijednom bili upućeni na redovni zdravstveni pregled, niti psihotest - objašnjava Vidojević.

Jedan od najtežih trenutaka je kada policajac upotrebljava vatreno oružje, navode u sindikatu.

- Posle toga, razgovor sa psihologom je obavezan, ali i rizičan, jer za svaku "F" šifru policajcu se oduzima oružje i saobraćajna dozvola, a često izostaju podrška kolega ili porodice. I onda se dešavaju još veći lomovi u duši svakog policajca.

Prema standardima Evropske unije, u svakoj policijskoj stanici trebalo bi da radi i po jedan psiholog. Toga, međutim, u srpskoj policiji još nema. O tome zbog čega je to tako, pokušali smo da odgovor dobijemo od nadležnih u MUP Srbije. On je, međutim, izostao.

STRES GLAVNI OKIDAČ

Psihijatar Oliver Vidojević objašnjava da su osnovni razlozi zbog kojih policijski službenici dižu ruku na sebe stresne situacije koje se ponavljaju i da je upravo zbog toga, za policajce neophodna svakodnevna procena psihologa, a ne samo povremena ili u najgoru ruku da ona potpuno izostane:

- Da bi neko digao ruku na sebe, nije dovoljno da mu se nešto loše desi. Određena genetska predispozicija, stresne situacije koje se ponavljaju, dovode do tako dramatičnog čina. Tu su i drugi faktori, poput pritisaka, loše materijalne situacije, nedostatak poverenja u druge ljude... Dostupnost oružju, iz kojeg se policajci najčešće ubijaju, samo je još jedan faktor rizika. A kad se loše situacije ponavaljaju, ljudi padnu u depresiju, nervozni su, ne vladaju sobom i onda se može desiti da se doza nezadovoljstva ili pak agresivnosti, uz dostupno oružje, okrene ka samoj osobi koja je nosi i ona tad sebi oduzme život - kaže Vidojević.