Porodica Zarubac: Nebojša ubijen jer je video nešto
Štićenik Pravoslavnog centra za odvikavanje od droge Nebojša Zarubac (39), iz Valjeva, nije hteo da napusti lečenje nego je, najverovatnije, bio neželjeni svedok kriminalnih radnji u Jadranskoj Lešnici, što je platio životom. Ovo su na saslušanju u četvrtak, pred istražnim sudijom Višeg suda u Šapcu Slobodanom Velisavljevićem, tvrdili njegova sestra Nevena i otac Miloš Zarubac.
Zbog teškog ubistva na svirep način, istraga se vodi protiv vlasnika i osnivača Centra, popa Branislava Peranovića (54), koji se od krvavog događaja 6. avgusta nalazi u pritvoru. Nevena i Miloš, u međuvremenu su saznali da su svi štićenici u Jadranskoj Lešnici premlaćivani nasmrt, za šta prema njihovom mišljenju, odgovornost moraju snositi i SPC i država.
- Nebojša je još pre dve godine nameravao da ode negde u manastir, a kako nije uspeo, ja sam odlučila da mu pomognem. Na internetu sam pronašla telefonski broj Branislava Peranovića i opisala mu našu situaciju. On me je pitao da li znam da se boravak plaća 350 evra, a kada sam rekla da para nemamo, prihvatio je da ga primi i besplatno. Makar da prezimi, tako je rekao - započinje potresnu ispovest sestra Nevena.
Studentkinja prava znala je da će put njenog brata biti trnovit i da će Nebojšu u Lešnici snaći "odvikavanje na suvo". Lekovi su bili dozvoljeni samo prvih desetak dana, a posle više nije bilo nikakve terapije, osim radom i molitvom. To je sve što joj je brat rekao. Mesečno se čula sa Peranovićem i uvek je "sve bilo u redu". Tek posle šest meseci mogla je da razgovara i sa bratom koji joj je, kako kaže, zvučao kao potpuno novi čovek.
- Posle dva-tri meseca odneli smo u Lešnicu dve ovce jer smo osećali potrebu da se nekako odužimo Branislavu. A posle devet meseci Nebojši je odobren izlazak. I tada smo se čuli telefonom i sećam se da mi je rekao da je morao da stopira do kuće u Batalagama, jer nema ni dinara. Sada kažu da se drogirao. Pa sa kojim parama da nabavi narkotike? Pominju i da su našli bensedine, a ja sam sigurna da bi mi pop to rekao iste noći, jer me je prvu zvao - kaže Nevena.
Otac Miloš objašnjava da je sa sinom, kada je došao na vikend, posle dužeg vremena "imao pravi razgovor". Pošto u Batalagama ima automehaničarski servis, dogovorili su se da zajedno nastave posao, ali da se Nebojša najpre vrati u Centar na još tri meseca. Odvezao ga je stric Zoran, a sa sobom su kao poklon poneli drvenu stolicu ukrašenu duborezom. Iste večeri, javljeno mu je da Nebojša više nije živ.
- Moj brat Zoran ga je lično odvezao i pričao sa Peranovićem. Sve je bilo kako se poželeti može da bi par sati kasnije javili da je Nebojša bio neposlušan i hteo da napusti lečenje. Da je hteo da napusti, zašto bi se uopšte vraćao? Ne verujem ni reč. Garantujem da je tamo video nešto što nije trebalo. Nekog narko-bosa ili begunca od pravde - priča za "Novosti" Miloš Zarubac.
Prema njegovim rečima, Nebojša mu je pomenuo da u Lešnicu "dolazi razni svet". Ipak, glavni utisak bio je da je pronašao sebe i da mu je u vrlo lepo, što je porodici bilo najvažnije. A sve dok nije bilo prekasno, Zarupci nisu znali da je u Centru, kako kažu, pop vladao strahom i terorom, i da su svi štićenici, premlaćivani do smrti.
- Na meti batinašima bio je i drugi mladić. Pošao je kući bez odobrenja, ali su ga meštani vratili. Prebijen je tako strašno da pet dana nije mogao da stane na noge - pričaju Zarupci.
