Marina Andrejić: Nisam ubila sina!
"Uvek sam govorila da sam nevina - da nisam ubila svog sina Đorđa. Država mi nije verovala i maltretirala me. Samo su moj otac Dobrica i majka Svetlana verovali u mene. A ja sam verovala u istinu. Sada sam opet slobodna i kod kuće, ali više nema mog sina Đorđa i supruga Dejana. To, i te kako, boli! Pravda je pobedila", rekla je za "Večernje novosti" Marina Andrejić.
Ona je intervju dala sa praga trošne kućice njenih roditelja u selu Lučica, samo dan pošto je pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu oslobođena - da nije ubica svog sina Đorđa i puštena iz pritvora kao slobodan čovek.
- Izašla sam u utorak iz zatvora i to pre nego što je stigla sudska odluka da sam slobodna. Sa pet kesa stvari došla sam kući kod roditelja. Nemojte mnogo da me zapitkujete. Umorna sam od svega. Osećanja su mi pomešana. Naravno, zadovoljna sam što je sud, konačno, doneo pravednu presudu, ali sam ogorčena zbog svega što mi se dogodilo i zbog svega što sam ni kriva ni dužna morala da preživim.
Marina Andrejić, koja je do utorka bila osuđena na 20 godina zatvora zbog ubistva sina Đorđa u požarevačkom zatvoru je bila od 22. jula 2010. godine. Stoji na pragu kuće svojih roditelja i sve vreme priča drhtavim glasom. Dok govori, pogled joj luta u daljinu. Ruke joj se tresu. Kaže "da neće da govori", a sama nastavlja da priča, jer želi "da istina izađe iz nje".
Bila dobro dete- Marina Andrejić je odrasla u selu i bila je dobro dete - priča njena komšinica Snežana. - Niko od nas u selu nije verovao da je Marina nanela zlo bilo kome. Za nas seljane odluka suda da Marinu oslobodi svih optužbi je prava istina! |
Ova žena koja je preživela tri velike nesreće - sin Đorđe je ubijen, njen muž je od tuge umro, a kćerku Anđelu je država dala njenoj svekrvi na starateljstvo, u nastavku priče kaže:
- Sada hoću da se borim za moje dete, za kćerku Anđelu. Donela sam joj poklone. Želim da je vidim i da mi se vrati kući, jer ja nisam potpisala odluku o njenom starateljstvu. Anđela je završila sedmi razred osnovne škole, ima 14 godina i ja treba da se izborim da opet živi sa mnom.
Ove njene reči majka Svetlana Perić, pogurena starica koja je stajala na sredini dvorišta, kao da želi da nekako da potvrdi:
- Marina je zabrinuta jer nam je porodica rasturena, a mi nemamo od čega da živimo. Niko u našoj kući ne radi.
"Nemam saznanja o ubici mog sina"
Na pitanje da li zna ko je ubio u leto 2010. njenog sina Đorđa, setnim glasom odgovara:
- Nisam prisustvovala tom zločinu. Pred mojim očima se to ubistvo nije odigralo. Nemam saznanja o ubici mog sina...
Onda je ućutala. Komšije su počele da dobacuju preko ograde da ne priča sa novinarima i da ih izbaci iz dvorišta, na šta je ona rekla:
- Svi mediji su o meni pisali i govorili najružnije stvari, ali ja sam se izborila za istinu.
Na pojačane povike komšija Marini "da otera novinare" ona nam je rekla:
- Kazala sam vam šta sam mogla. Molim vas da idete. Čekam svog advokata da vidimo šta ću dalje da radim. Razmišljam da tužim policajce koji su me tukli, da tužim državu koja me je stavila u zatvor i da tužim medije koji su o meni pisali sve najgore. Ali ne znam da li ću imati snage da se sa tim borim - rekla je Marina Andrejić, a zatim se okrenula i ušla u svoju kuću.
