Nazovi me kurvom i ideš u zatvor!
"Nije plaćao izdržavanje za dete. Uzimao ga je i nije ga vraćao na vreme. Konstantno me je uznemiravao, kao i članove moje porodice, kojima je pričao da se drogiram i prostituišem. Pretio mi je da će mi u torbu staviti drogu kako bih završila u zatvoru i dobila otkaz. Pretio mi je da će mi ubiti brata i silovati sestru“, samo je mali segment pakla kroz koji je prolazila jedna od žrtva psihološkog nasilja u porodici. Međutim, ovaj vid maltretiranja uskoro bi, zahvaljujući prošlonedeljnom potpisivanju konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama, u Srbiji mogao da postane krivično delo, a time i kažnjivo zatvorom!
Iako istraživanja pokazaju da je psihičko zlostavljanje najčešći oblik nasilja u porodici (41,4 odsto), u Srbiji ga relativno mali broj žrtava prijavi, a još manje nasilnika odgovara.
|
Šta je sve psihičko nasilje?
Psihičko nasilje predstavlja psovanje, podsmevanje, vređanje pogrdnim imenima („kurva“, „fuksa“, „debil“, „ludača“), izbacivanje iz stana, svakodnevno uznemiravanje telefonom, pretnje da će ubiti/zaklati žrtvu, maloletno dete, celu porodicu; zabranjivanje izlaska iz kuće, zaključavanje žrtve na terasi, zabranjivanje korišćenja kupatila i drugih zajedničkih prostorija, zabrana korišćenja pokućstva, kao i zasnivanje radnog odnosa, isključivanje struje, kontrolisanje razgovora, razbijanje stvari po kući, uništavanje ličnih stvari žrtve, sklanjanje naočara, buđenje u toku noći... |
- Svako fizičko nasilje prati i psihičko, dok kod svake žrtve psihičkog nasilja postoji strah da će doći i do fizičkog. Žrtva nikada nije sigurna da se pretnje „ubiću te“, „sahraniću te“, „nećeš ostati živa“ i slično neće obistiniti. Psihičko nasilje podrazumeva pretnje direktne i indirektne, držanje u izolaciji, omalovažavanje i uvrede. Posledica torture je psihičko propadanje žrtve, koja na kraju poveruje da je bezvredna i nema nikakvu moć da svoj život promeni - priča za „Alo!“ Vanja Macanović, pravnica Autonomnog ženskog centra (AŽC).
- Otac mi je tražio da izvršim abortus i govorio: „Bolje da se vešaš ili baciš pod voz. Ti sa detetom nemaš šta da tražiš ovde. Kupi stvari i seli se. Ovde možeš da živiš samo ako se rešiš deteta... - poverila je sudskom istražitelju žrtva koja je trpela nasilje od oca, „osramoćenog“ njenom trudnoćom. Takvih tragičnih priča, nažalost, ima mnogo, a „Alo!“ navodi samo neke od njih: „Nazivao me je pogrdnim imenima ‚kurva‘, ‚fuksa‘, pretio je da će me sravniti sa zemljom, da će me sahraniti, da će mi polomiti kičmu“, „Zabranjivao mi je da perem zube i kosu, insinuirajući da to radim zbog nekog drugog“, „Branio mi je da se zaposlim, da idem kod roditelja i prijatelja“...
Konvencija SE predviđa uvođenje novih krivična dela - psihičkog i ekonomskog nasilja - kao i pooštravanje kaznene politike.
- Pristupanjem konvenciji SE Srbija se, pored ovog, obavezuje na uvođenje mere hitne zaštite žrtve - iseljavanja, odnosno zabrane prilaska počiniocu. Naročito važna dragocenost konvencije je formiranje posebne ekspertske grupe za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO) - objašnjava za „Alo!“ Snežana Lakićević, državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike. Konvencija podrazumeva i zaštitu dece, starih i muškaraca od nasilja u porodici. Međutim, empirijski podaci pokazuju da su žene najčešće žrtve.
