Odeljenje DB za ubistva bilo nepropisno?
Bivše Šesto odeljenje Centra DB u Beogradu, čiji se pripadnici sumnjiče za politička ubistva na kraju vladavine Slobodana Miloševića, formirano je van svih propisa i protokola, navodi se u strogo poverljivom izveštaju BIA koji je dostavljen Višem tužilaštvu u Beogradu.
Izveštaj je sačinjen 4. aprila 2011. za tužilaštvo u postupku koji se vodi protiv Milana Radonjića, tada šefa beogradskog centra DB, Ratka Romića, šefa spornog Šestog odeljenja, i Stevana Baste, šefa Trećeg odeljenja, zbog pripreme atentata na Vuka Draškovića u Budvi 15. juna 2000.
Za šefa odeljenja, kako se navodi u izveštaju, imenovan je Ratko Romić (49). Romić je bio pod sumnjama da je umešan u ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. i advokati porodice Ćuruvija su podneli krivičnu prijavu protiv njega.
U izveštaju BIA se navodi da je jedino objašnjenje za radna mesta u Šestom odeljenju bilo “za pripremu i tehničku realizaciju” i dodaje se da takav termin nije inače korišćen u DB. Citira se kratka izjava Romića da je Šesto odeljenje formirano “za vođenje obaveštajno-operativnih aktivnosti u inostranstvu”. Međutim, u delovodniku beogradskog centra, koji sada BIA poseduje, nije evidentiran “nijedan predlog za primenu operativno-tehničkih sredstava ili zavođenje složenog oblika operativnog rada potekao iz Šestog odeljenja”.
Ukinuti 2001. godineŠesto odeljenje je formirano 22. novembra 1999. po odluci DB Srbije u vreme kada je šef bio Radomir Marković i odmah nakon što je javno otkriveno da je u ubistvu četvorice funkcionera SPO na Ibraskoj magistrali 3. oktobra 1999. korišćen kamion DB. Ukinuto je odlukom DB 27. februara 2001. |
Ne postoji nijedna pisana odluka, rešenje ili nalog koji su upućeni Šestom odeljenju.
Jedino što je evidentirano je da su radili “jedno tajno praćenje kao kontraobaveštajna mera” i “jedna zaštita visokog stranog zvaničnika”.
U izveštaju BIA navodi se da su iz Jedinice za specijalne operacije u Šesto odeljenje prebačeni Radoslav Srđan Babić (43) i Dragoslav Todorović (38). U beogradski centar DB su osim ove dvojice iz JSO premeštena još petorica pripadnika od kojih je jedan Živojin Jovičić (53), koji je bio vozač Milana Radonjića, šefa centra u Beogradu.
Bilo je planirano, navodi se u izveštaju BIA, da Šesto odeljenje ima 15 radnih mesta; načelnik, njegov zamenik, administrativno-tehnički sekretar, četiri pripadnika sa visokom stručnom spremom “za pripremu i tehničku realizaciju”, i osam pripadnika sa višom stručnom spremom “za pripremu i tehničku realizaciju”.
Međutim, radilo je devetoro ljudi od kojih su u izveštaju pobrojana samo trojica -
Ratko Romić i dva pripadnika JSO. Zanimljivo je da se u izveštaju BIA konstatuje da nisu sačuvani nalozi za tajno praćenje Draškovića od marta do juna 2000. Romić i Basta su potvrdili da su bili u Budvi pre atentata na Draškovića po naređenju Radonjića.
Radonjić je potvrdio da je takvu saglasnost dobio od Radomira Markovića, tadašnjeg šefa DB pravosnažno osuđenog za budvanski atentat i za ubistvo Ivana Stambolića 25. avgusta iste godine. Međutim, prema njihovim tvrdnjama, razlog za odlazak u Budvu je bio taj što navodno Drašković treba da se sastane sa jednim “bezbednosno interesantnim strancem”. Pripadnici DB su dva puta odlazili u Budvu.
U izveštaju BIA se navodi da ne postoji, niti je sačinjen izveštaj o praćenju Draškovića u Budvi, što je nalagao pravilnik. Citira se izjava Romića, koga su saslušali operativci DB 2001, i koji je rekao da nije sačinjen nikakav izveštaj, već da je Radonjiću predao fotografije stana Draškovića sa skicama, a posle drugog boravka u Budvi opet fotografije prilaza stana.
Prema pravosnažnoj presudi, protiv Markovića i pripadnika JSO za atentat su korišćene fotografije prilaza stana Draškovića.
