Uništeni dokazi odlažu istinu o ubistvu gardista
Više tužilaštvo u Beogradu namerava da ispita da li su pojedinci iz vojnog pravosuđa namerno pravili opstrukcije istrage smrti dvadesetjednogodišnjaka Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, koji su bili na odsluženju vojnog roka u Gardijiskoj brigadi u kasarni „Topčider“.
Neki od propusta koji su učinili vojni organi u istrazi smrti dvojice gardista - recimo, činjenica da nije uzeta parafinska rukavica od više osoba u topčiderskoj kasarni ili uništavanje dokaza na licu mesta - ne mogu se ispraviti, ali se može pokrenuti postupak protiv odgovornih.
Tužilaštvo sada vodi predkrivični postupak protiv N. N. osoba zbog ubistva gardista, a potraga za ubicama je mogla da počne tek nakon što su obavljena četiri veštačenja.
Istraga ometana od početka
Na dan ubistva, 5. oktobra 2004, Informativna služba tadašnjeg Generalštaba Vojske SCG je saopštila da su vojnici Jakovljević i Milovanović „izgubili život na stražarskoj dužnosti obezbeđujući kasarnu u Točideru“, ali nije navedeno kako se nesreća dogodila. Posle tri dana Vojska je saopštila da je Milovanović pucao na Jakovljevića i zatim se ubio, a Vojni sud je sproveo istražne radnje, a veštaci koji su tada bili angažovani zaključili su da je Jakovljević ubio Milovanovića, a onda pucao u sebe. Zbog ovih suprotnosti država je angažovala nezavisnu komisiju, koju je predvodio advokat Božo Prelević.
Nezavisna komisija je konstatovala niz propusta vojnih istražitelja i zaključila da je gardiste ubila treća osoba. Utvrđeno je da je test parafinske rukavice obavljen od brojnih ljudi u kasarni urađen samo mrtvim vojnicima i trojci njihovih drugova čija imena nisu u početku saopštena. Ispostavilo se da među onima koji nisu provereni ima i onih s kriminalnim dosijeom. Jedan od njih je i Nenad Ćosić, sin tadašnjeg komandanta kasarne Radomira Ćosića, koji nije ni saslušan posle nesreće jer je otputovao u Egipat. Ni jedan ni drugi više nisu u vojsci.
Veliki propust je bio i taj što su uništeni DNK tragovi na puškama dvojice ubijenih gardista, kao i što je mesto zločina prekopano. Kasarna nije pregledana odmah posle nesreće i tek je na insistiranje Nezavisne komisije otvoren tajni objekat „Karaš“.
FBI vs. Vojno pravosuđe
Nakon toga je pokušano da se nadležni u vojnom prvosuđu i stručnjaci iz Nezavisne komisije usaglase, međutim, svako je ostao pri svojim stavovima. Zbog toga je predmet poslat u nemački Visbaden na superveštačenje. Posle nekoliko meseci stigao je odgovor da oni ne mogu da urade veštačenje u razumnom vremenskom roku.
Nakon toga predmet je poslat u američki FBI. Stručnjaci FBI su napravili pisani izveštaj koji je poslat u Srbiju krajem oktobra 2007, ali urađeno je samo balističko, a ne i celokupno sudsko-medicinsko veštačenje. Veštak FBI Stiv Kasper isključio je mogućnost da je bilo ko od gardista izvršio samoubistvo, čime je negirao nalaz vojnog pravosuđa.
Srpsko pravosuđe maja 2008. predmet šalje Ljubiši Dragoviću, šefu Odeljenja za forenzičku patologiju i medicinska istraživanja okruga Mičigen, SAD, a on 10. novembra 2008. šalje veštačenje u kojem se konstatuje da je gardiste ubila treća osoba.
Tada Više tužilaštvo počinje da zakazuje saslušnja svih aktera i pokreće predkrivični postupak za ubistvo više od četiri godine nakon što su Milovanović i Jakovljević nađeni mrtvi.
"Proveravali naše sinove umesto da traže ubice"
Draganov otac Janko Jakovljević kaže za „Blic“ da je došlo krajnje vreme da se utvrde opstrukcije vojnih organa.
"Ogorčeni smo onim što su uradili u vojnom prvosuđu. Neko mora da odgovara za to što su radili. Tri različite verzije smo čuli iz vojske. Znamo da je Milovanović, pre nego što je preminuo, rekao: „Pucano je iznutra“. Hitna pomoć je do njega došla tek posle 45 minuta, kao da su čekali da iskrvari, a u početku nisu ni konstatovali da je moj sin ubijen nekoliko metara dalje. Ovi iz vojske su išli u domove zdravlja i škole i proveravali naše sinove umesto da traže ubice", kaže Jakovljević.
Petar Milanović, Draženov otac, takođe je ogorčen postupcima vojnih organa. Najvažnije je, kaže, da su njihova deca oslobođena krivice da su se međusobno poubijala.
"Od prvog dana u vojnom pravosuđu su opstuirali i izmišljali i zato mora da se krene iz početka. Ti koji su tada bili u vojsci sve su i montirali i zato sve traje ovoliko dugo", kaže on.
Advokat Predrag Savić, zastupnik porodica ubijenih gardista, sugeriše da Više
tužilaštvo preuzme njihovu krivičnu prijavu podnetu još 2005. protiv pukovnika Radomira Ćosića, smenjenog komandanta Gardijske brigade, kao i protiv Vuka Tufegdžića, bivšeg vojnog istražnog sudije, i dvoje vojnih obducenata dr Nadice Marinković i dr Ivice Milosavljevića.
"Kada bi bila rasvetljena opstrukcija i uništavanje dokaza, to bi pomoglo rasvetljavanju ubistva. Veoma je važno što je sada Tužilaštvo zaključilo da je u pitanju ubistvo, ali to nije dovoljno", kaže advokat Savić.
Prelević: Ljudi na samrti nikad ne lažuAdvokat Boža Prelević, predsednik Nezavisne komisije, s druge strane ranije je rekao: „Vojnik Dražen Milovanović je nakon ranjavanja bio živ 50 minuta, a ono što je tada rekao isključuje mogućnost da je u njega pucao Jakovljević. Milovanović je vodniku Kovačeviću, koji je prvi došao do njega, na racionalno pitanje odakle je pucano, odgovorio: ‘Iznutra’. Psiholozi i psihijatri su zaključili da osoba na samrti nikada ne laže, a drugo, da zna ko je u njega pucao, on bi to i rekao. Da je u njega pucao Dragan Jakovljević, on bi rekao - Dragan. Nemoguće je da neko izvršava samoubistvo, a da ne približi telo cevi već da se nalazi u potpuno neprirodnom položaju, a posebno ne može da se tako čvrsto drži puška i da se naprave tri paralelna kanala ulaznih rana, kao što je utvrđeno. To isključuje samoubistvo, to smo dokazali eksperimentima i na probnom ispaljivanju“. |
Bošković: Vukčević je obećao da će pomoći
Nacionalna kancelarija za saradnju s Haškim tribunalom prosledila je Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu SFRJ predlog srpskih pravosudnih organa da se u sklopu istražnih radnji o pogibiji dvojice gardista kao svedok ispita Ratko Mladić. Saslušanje haškog pritvorenika i bivšeg komandanta Vojske RS predložilo je Više tužilaštvo u Beogradu na zahtev punomoćnika porodica ubijenih mladića koji su tada imali po 21 godinu. Taj predlog prihvatio je istražni sudija u beogradskoj Palati pravde, a Nacionalna kancelarija ga je prošlog četvrtka uputila Tribunalu.
Ante Bošković, jedan od advokata porodica Jakovljević i Milovanović, kaže za „Blic“ da će se roditelji poginulih vojnika i njihovi pravni zastupnici u sredu sastati s tužiocem za ratne zločine.
"Iako Tužilaštvo za ratne zločine ne radi na ovom slučaju, tužilac Vladimir Vukčević je obećao pomoć. On i njegovi saradnici su nam rekli da će nam staviti na uvid podatke koji mogu biti korisni za dalji postupak", ističe Bošković.
Inače, bivši sudija Vuk Tufegdžić je i posle drugačijeg nalaza od vojnih eksperta ostao pri svojim tvrdnjama: „Nemoguće je da dva vojnika pucaju na nekoga, da im neko otima puške, ubija ih iz tih pušaka, a jednog ostavlja živog i onda nestaje. Da bi nestao iz tog objekta, morao je da odleti na nebo, jer sve se, svako stablo pored ograde, ulazak i izlazak, snima“. Tufegdžić nije prošao reizbor u decembru 2009. i sudijsku funkciju zamenio je advokaturom krajem aprila 2010.
