U Srbiji oko 150 žrtava trgovine ljudima godišnje
Oko 150 osoba godišnje u Srbiji su žrtve trgovine ljudima, a grube procene govore da deca čine polovinu, izjavio je danas u Beogradu zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji Tomas Mur.
Na konferenciji "Deca uključena u život i rad na ulici u jugositočnoj Evropi - NAŠA odgovornost", Mur je rekao da su za rešavanje tog problema neophodni multisektorska saradnja i finansijska pomoć.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da je više od 115 miliona dece u svetu angažovano na javnim poslovima i da su tako direktno ugrožena, odnosno izložena nasilju.
"Deca uključena u život i rad na ulici su veoma ugrožena od svih vidova nasilja, pa tako i od trgovine ljudima. Naročito su izložena prinudnom prosjačenju, seksualnoj eksploataciji, pa i trgovinom organima, što još nije dovoljno istraženo", naveo je Dačić.
Prema njegovim rečima, potrebno je udruživanje zemalja u regionu da se reši taj problem, jer je evidentan u svim tim zemljama.
"Današnja konferenciji je konkretan primer tog udruživanja", kazao je Dačić.
Dvodnevnu konferenciju u Palati Srbija u Beogradu organizovala je norveška organizacija Save the ćildern, u saradnji s ministarstvima unutrašnjih poslova i pravde Srbije, Misijom OEBS-a i Regionalnom inicijativom za migracije, azil i izbeglice (MARRI).
Dačić je naveo da je problem dece koja žive i/ili rade na ulici vidljiv poslednjih 30 godina i da je još izraženiji od dolaska izbeglih i raseljenih osoba.
Državna sekretarka ministarstva pravde Gordana Pualić kazala je da je to ministarstvo izradilo poseban protokol o pristupu pravosudnih organa problemima s decom.
"Protokol će efikasnije zaštiti i decu ulice, a ministarstvo će nastaviti da unapređuje pravnu regulativu koja se odnosi na decu i da je usklađuje sa međunarodnim pravilima", rekla je Pualićeva.
Ona je navela da se u Povelji UN o pravima deteta kaže da "čovečanstvo duguje deci najbolje što ima".
Deca uključena u život i rad na ulici najčešće nisu nigde evidentirana, pa je teško govoriti o njihovom broju. Centar za integraciju mladih u Beogradu ima oko 600 korisnika, a Dnevni centar za decu koja obavljaju rad na ulici u Kantonu Sarajevo,
u BiH, broji 300 korisnika.
Norveška vlada je finansijski pomogla mnoge projekte vezane za rad sa
tom decom u Srbiji.
