Surčin oplakao trojicu Mićića
Više stotina ljudi, rođaka i prijatelja, oprostilo se od tragično stradalih Srećka (55), Srđana (29) i trogodišnjeg Alekse Mićića, koje je pre tri dana u Surčinu, iz automatskog oružja, ubio Cvijan Papulić iz Zvornika.
Dvorište i kuća Mićića, iz kojih su se u četvrtak mogli čuti samo plač i lelek, bili su pretesni da prime sve one koje su došli na opelo.
- Šta nam uradi, što nam kuću u crno zavi i zatvori? - čuo se Ulicom palih boraca lelek Stevke Mićić, supruge, majke i bake, koja je u jednom danu, izgubila muža, sina jedinca i unuka.
Onda se začu bolan krik majke Jelene Mićić, kojoj je trogodišnji sin izdahnuo na rukama:
- Zašto tebe, ružo mamina? Ti nikome zlo nisi ni pomislio...
Kovčege s telima ubijenog Srećka i Srđana prve su izneli iz dvorišta Mićića. Onda i mali, beli, u kojem je bilo telo trogodišnjeg Alekse. Kolona automobila krenula je put surčinskog groblja. Tamo, ispred kapele, sat vremena pre sahrane u 15 časova, nije bilo mesta da padne igla od svih onih, koji su hteli da se, poslednji put, oproste od tragično stradalih Mićića.
I sestra Ruža na sahraniNa sahrani, kao i opelu u kući Mićića, bila je prisutna i Ruža, sestra Stevke Mićić, zbog koje je navodno, Cvijan Papulić, napravio masakr u Surčinu. Okupljenima je jedino rekla: |
- O brojnim ubistvima i samoubistvima, svakodnevno, slušamo, gledamo na TV i čitamo u novinama, što je dokaz da đavo nikad ne miruje - obratio se sveštenik okupljenima na groblju, posle odsluženog opela i ispred surčinske kapele. - O ovome što se dogodilo s porodicom Mićić, nemam drugog objašnjenja, osim da je nečastivi došao i u Surčin.
Kolona duga više stotina metara, krenula je potom, do grobnice u kojoj su nekoliko minuta kasnije sahranjene tri muške glave porodice Mićić. Tri krsta, od kojih najmanji, beli napred, devojke s cvećem u rukama, mlađi muškarci s vencima... Onda neutešna Stevka Mićić, snaha joj Jelena, kći Kristina, rodbina i prijatelji...
Jednog po jednog Mićića spuštali su u raku... Lelek za lelekom, jauk za jaukom... Kad je na red došao mali Aleksa, baka Stevka pada u nesvest... Odneli su je do kola Hitne pomoći, pa u bolnicu.
I majci Jeleni je loše. Rodbina joj pritiče u pomoć, umiva je, daje da pije vodu. Odbija, hoće u raku za sinom, sve vreme ponavljajući:
- Zašto?
