Narodi BiH sve više veruju jedan drugom
Poverenje među narodima u Bosni i Hercegovini se značajno povećalo u odnosu na 2008. godinu, pokazuje istraživanje "Galup Balkan monitora", sprovedeno u BiH u ovoj godini.
Prema istraživanju "Galupa" koje prenose banjalučke "Nezavisne novine", dok je 2008. godine samo 48 odsto Srba imalo poverenje u muslimane i katolike, ove godine 67 odsto Srba ima poverenje u katolike, a u muslimane njih 62 odsto.
Čak 72 odsto ispitanih Hrvata se 2008. godine izjasnilo da ima puno poverenja u pravoslavce, a ove godine njih 73 odsto.
U muslimane je pre dve godine verovalo njih 67 odsto, dok je ove godine poverenje nešto manje i iznosi 63 odsto.
Bošnjaci su 2008. godine jednako poverenje imali i prema pravoslavcima i rimokatolicima - 50 odsto.
Ove godine u pravoslavce poverenje ima njih 59 odsto, dok katolicima veruje njih 60 odsto.
Sva tri konstitutivna naroda u BiH u istraživanju iz 2010. godine pokazuju veću tolerantnost i prema pripadnicima ostalih naroda i građana u BiH.
Tako je 64 odsto Bošnjaka i Srba podržalo presudu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po presudi "Sejdić - Finci", i smatra da ne bi trebalo da bude etničkih ograničenja u pogledu davanja mogućnosti kandidovanja ostalih na visoke funkcije u BiH, dok isto misli i 62 odsto Hrvata.
Prema istraživanju, 20 odsto Bošnjaka smatra da prvo treba da budu pitani da li da se dozvoli kandidatura ostalih, dok isto misli 28 odsto Hrvata i 22 odsto Srba.
Zanimljivi su i rezultati o mišljenju naroda u BiH o ulozi međunarodne zajednice u zemlji.
Samo sedam odsto Bošnjaka smatra da je uloga međunarodne zajednice bila veoma korisna, dok isto misli četiri odsto Srba i tri odsto Hrvata.
A 26 odsto Bošnjaka misli da su stranci u BiH bili od pomoći, dok isto misli 37 odsto Hrvata i 20 odsto Srba.
Po 14 odsto Bošnjaka i Hrvata se izjasnilo da je uloga međunarodne zajednice bila štetna, dok se tako izjasnilo 22 odsto Srba.
Nisu nezanimljivi ni rezultati osećaja pripadnosti, koji su kod Bošnjaka pokazali da se njih 51 odsto identifikuje sa svojim gradom, 50 odsto sa nacijom, 47 odsto sa islamom, 46 odsto sa FBiH, 44 odsto sa BiH, dok ih se po 26 odsto oseća Balkancima, odnosno Evropljanima.
A 51 odsto Hrvata identifikuje se sa svojom religijom, 48 odsto sa nacionalnošću, 42 sa svojim gradom, 11 odsto sa BiH, 10 odsto sa FBiH, devet odsto ih se oseća Evropljanima, a osam odsto Balkancima. Čak 68 odsto Srba se identifikuje sa srpstvom, a 63 odsto sa pravoslavljem, isto koliko ih se identifikuje sa svojim rodnim krajem.
Tako ih se 62 odsto identifikuje sa RS, a 13 odsto sa BiH. Evropljanima se smatra 16 odsto Srba, a Balkancima njih 22 odsto. Prema istraživanju, čak 87 odsto Srba je za nezavisnost RS, ukoliko bi takva odluka bila donesena na referendumu, dok je protiv toga 63 odsto Hrvata i 80 odsto Bošnjaka.
Međutim, 85 odsto Bošnjaka i Hrvata u Federaciji BiH smatra da BiH ide u lošem smeru, dok isto misli i 67 odsto građana RS.
Pomenuto istraživanje je rađeno na višeslojnom uzorku od 1.000 ispitanika, direktnom metodom, uz postavljanje više uporednih pitanja, kako bi odgovori što vernije odrazili stvarno raspoloženje građana.
