Karadžić: Civili nisu bili meta srpske vojske
Karadžić je danas je, u nastavku suđenja pred Haškim tribunalom, u unakrsnom ispitivanju svedoka nastojao da opovrgne tezu Tužilaštva da je Sarajevo bio grad žrtva, u kome su civili bili namerna mete Vojske republike Srpske.
Karadžić je najpre pobijao tvrdnju svedoka Tužilaštva Ekrema Suljevića, nekadašnjeg pripadnika Odeljenja za kontra-diverzionu zaštitu MUP-a Bosne i Hercegovine (BiH) koji je tvrdio da je komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa general Dragomir Milošević naredio napad na jedan civilni cilj u Hrasnici.
Tužilaštvo je preko ovog svedoka uvelo u dokaze dokumente Vojske Republike Srpske, među kojima i sporno naređenje.
Suljević je izjavio da ga je to naređenje zaprepastilo, jer je general Milošević naredio da se u Hrasnica "izabere civilni cilj i izazovu najveće ljudske žrtve".
Na molbu Karadžića, svedok je pročitao naredbu i priznao da se u njoj ne pominje civilni cilj", ali je primetio da se "ne pominje ni vojni, već najunosniji cilj", a na pitanje zašto bi za vojsku bio najunosniji civilni cilj, odvratio je da je "celo Sarajevo bilo cilj tokom rata".
Karadžić je tada zapitao Suljevića da li je legitimno u ratu izvršiti kontraudar i predočio da je naredba izdata, kako u njoj stoji: "da bi se sprečila neprijateljska dejstva" nakon što su kršeći primirje muslimanske snage iz fabrike Famos napadale srpske položaje u Hrasnici, kada je ranjeno nekoliko srpskih civila i vojnika.
"To znači da je neprijateljska vojska najunosniji cilj kome treba zadati najveće moguće gubitke", konstatovao je Karadzić, dok je Suljević, ne ulazeći u to gde su i da li su napadale muslimanske snage, ponavljaoda je Sarajevo celo bilo cilj i "žrtva granatiranja."
"Upravo oko toga i vodi ovaj proces - da li je Sarajevo bilo žrtva srpske vojske ili logor pun legitimnih ciljeva", zaključio je Karadžić.
Predočavajući mape, fotografije i izveštaje, bivši lider bosanskih Srba je zatim ispitivao Suljevića o incidentima u Dositejevoj i Mis Irbinoj ulici, kao i na Buvljoj pijaci, gde su stradali civili.
Suljević je kao deo policijskog tima učestvovao na uviđaju i prikupljanju dokaza na licu mesta, a na suđenju je izjavio da su utvrđivali o kojim se eksplozivnim sredstvima radi i iz kog pravca su došla.
On je posvedočio da su u Dositejevoj ulici 19. juna 1995. nađeni ostaci modifikovane avio bombe za koju je utvrđeno da je došla iz pravca šireg područja Pionirske doline gde se nalaze neprijateljski položaji, ali nije mogao da odgovori zašto bi srpske snage koje su imale sofisticiranu artiljeriju koristile modifikovane bombe, negirajući da su ih koristile snage Armije BiH.
Na pitanje kako su zaključili da je bomba stigla sa srpskih položaja kada nije utvrđen ugao upada, a na 50 metara su u Pionirskoj dolini i muslimanski položaji, odvratio je da su sve bombe koje su padale po Sarajevu, bile bombe Vojske RS.
Suljević na mapi nije mogao da odredi tačno mesto stradanja dvoje civila na Buvljoj pijaci 22. decembra 1994. godine, kada je još nekoliko osoba ranjeno, niti od čega potiču cevasti i drugi fragmenti i šta ih je oduvalo od mesta eksplozije.
On je objasnio da su prikupljani samo delovi dva projektila kalibra 76 mm koji su pali na Buvlju pijacu, na šta je Karadžić zaključio da je ova istraga pravi "slapmeraj" da su selektivno prikupljani dokazi, a ciljevi ograničeni, "kako bi se u propagandne svrhe optužili Srbi."
Za incident od 17. juna 1995. u dvorišu Mis Irbine ulice broj 18, gde je jedan dečak ranjen, a u ulazu zgrade jedan poginuo i još nekoliko ranjeno, prema iskazu Suljevića utvrđeno je na osnovu azimuta da je projektil došao sa srpskih položaja u širem području Miljevića.
Kao i u prethodnim slučajevima utvrđivan je samo pravac, kako je objasnio, ali ne i distanca projektila, a na pitanje na osnovu čega je zaključeno da su s neprijateljskih položaja, kada su na istom pravcu na liniji razdvajanja bile muslimanske snage, Suljević je odvratio:"Ma bila je srpska, kao što su sve bile".
Nasuprot svedoku optužbe, Karadžić je tvrdio da su "svi veliki incidenti u Sarajevu bili inscenirani".
|
