Godišnjica "Bljeska": Ranjenike klali i gazili tenkovima
U crkvi Svetog Marka u Beogradu nekoliko stotina Krajišnika parastosom, paljeljem sveća i polaganjem cveća na spomenik obeležilo je 24 godine od akcije hrvatskih oružanih snaga "Bljesak" 1. i 2. maja 1995, u kojoj je ubijeno ili nestalo 183 Srba, a čak 15.000 žitelja Zapadne Slavonije proterano sa svojih ognjišta.
Savo Štrbac, direktor Veritasa, ističe da su u toj operaciji tragičnu sudbinu doživeli zarobljeni pripadnici Vojske RSK i civili koji su, bežeći od terora Hrvatske vojske, prošli kroz pravu golgotu.
Nestalo 129 Srba
- Civile su tokom tog puta i pokušaja da dođu do "mosta spasa" na Savi, sustizale avionske bombe, maljutke iz helikoptera, topovske granate, snajperski hici. Ranjenici su klani ili gaženi tenkovima. Oni koji su ostali u svojim domovima završili su u sabirnim logorima, a za to vreme njihova imovina je pljačkana, a zatim i uništavana. Većina ratnih zarobljenika je prošla teško psihičko i fizičko maltretiranje u Bjelovaru i Varaždinu, nakon čega su gotovo svi osuđeni na drakonske zatvorske kazne i poslati u Lepoglavu. Nekoliko desetina zarobljenika je prošlo i torturu mučilišta Lora kod Splita - podseća Štrbac.
Prema "Veritasovim" podacima, poginule su i nestale 283 osobe, uključujući 114 civila i 11 milicionera. Među žrtvama je 56 žena, osmoro dece do 14 godina i 75 starijih od 60 godina.
- Od ukupnog broja žrtava rasvetljena je sudbina 154 osobe. Na spisku nestalih je još 129 Srba, među kojima je 56 civila, uključujući i 26 žena. Od 148 ekshumiranih posmrtnih ostataka iz grupnih grobnica do sada ih je 109 identifikovano. Ako se ikada utvrdi identitet ovih 39 neidentifikovanih, opet ostaju nepoznata grobna mesta 90 Srba - objašnjava Štrbac.
Jedan od ljudi čiji posmrtni ostaci još nisu pronađeni je i Kosta Kojić. Poginuo je 1. maja kod Okučana i od tada porodica pokušava da dođe do njegovog tela kako bi ga dostojanstveno sahranila.
- I dalje je na spisku nestalih. To je ta istina koja najviše boli i koja nas još jedino povezuje sa Slavonijom. Nema za nas više tamo života, ali prošle su 24 godine, a da hrvatske vlasti nisu učinile ništa da nam barem dozvole da se isplačemo nad njegovim grobom. Osećam ogromnu nemoć i tinjajući bes - priznaje Kostin sin Milan.
On je bio u koloni koja je tog maja 1995. godine izbegla od smrti. U Srbiji je kasnije zasnovao porodicu i dobio decu. Ono što je mogao - učinio je. Sinu Kosti je dao ime po dedi.
Mladi Kosta sada ima 16 godina i kaže da je samo jednom, pretprošle godine, bio u rodnom kraju njegovih predaka, ali da ne razmišlja o tome da bi tamo ikada mogao da živi.
- Video sam našu rodnu kući, ali srušena je. Sve je srušeno tamo. Od roditelja slušam o tome šta se događalo i tih devedesetih i ranije, tokom Drugog svetskog rata i ne mogu da razumem toliku mržnju prema jednom narodu - kaže Kosta.
Pomoć iz Nemačke
Njegov otac Milan ne želi da priča o onome što je sa ostatkom Srba Zapadne Slavonije preživeo u koloni izbeglica. One koji su uspeli da prežive mučke napade hrvatskih snaga nevolje su snašle i kada su se domogli slobodne teritorije.
- Rasuti smo od Kanade do Švedske. Zahvaljujući tetki Mileni Bervanter i njenom mužu imali smo sreće da preživimo i u izbeglištvu. Oni od 1963. žive u nemačkog gradu Alsdorfu, a tih teških, preteških prvih godina u Srbiji su bili uz nas, pomagali u svemu i to im nikada ne možemo zaboraviti - ističe Kojić.
Nedodirljivi zločinci
Mada je to bio direktan napad na teritoriju pod direktnom zaštitom snaga UN, za ovaj zločin do sada niko nije odgovarao. Savo Štrbac (na slici) upozorava da su i direktni izvršioci, ali i generali koji su sproveli u delo zamisao tadašnjeg vrha države u Hrvatskoj i dalje "nacionalni heroji".
- Generali Luka Džanko, Marijan Mareković, Mladen Kruljac i brigadir Stjepan Gašljević komandovali su tom akcijom, ali niko od njih nikada nije bio ni osumnjičen, a kamoli da je odgovarao ne samo za ubistva civila, već i za sve ono što se događalo nakon te akcije, a što mnogi zaboravljaju - naglašava Štrbac.
