Da li će Dodik u Vatikanu otvoriti najbolniju temu za Srbe
Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik boraviće naredne sedmice u službenoj poseti Vatikanu, gde će ga primiti papa Franja. Pored političkih odnosa dveju država, Jasenovac i pitanje kanonizacije Alojzija Stepinca trebalo bi da se nađu među temama razgovora, očekuje istoričar Goran Latinović.
Ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak potvrdio je da Dodik putuje u posetu Vatikanu, precizirajući da će se predsedavajući Predsedništva sa papom Franjom sastati 26. aprila u prepodnevnim satima.
Papa je poslednji put posetio Sarajevo u junu 2015, podseća Goran Latinović sa Banjalučkog univerziteta. Dodikova poseta se zato može smatrati uzvratnom.
Dobro je da dijalog postoji i da se nastavlja, kaže Latinović i dodaje da je položaj Rimokatoličke crkve u BiH tema za koju je poglavar katolika najviše zainteresovan. Međutim, dodaje naš sagovornik, postoji i jedan ozbiljan politički problem.
- Kada je reč o položaju Rimokatoličke crkve u BiH - objašnjava Latinović, "mislim da određeni problem stvaraju neutemeljene izjave banjalučkog biskupa Franje Komarice, koji odlazak Hrvata sa područja Banjalučke biskupije u izbeglištvo za vreme rata od 1992. do 1995. posmatra izolovano od proterivanja Srba iz Srpske Krajine i Hrvatske."
Kvantitativno posmatrano, nastavlja Latinović, eparhije Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj mnogostruko su više stradale od rimokatoličkih biskupija u Republici Srpskoj.
- Međutim, hrvatska javnost, pa među njima i predstavnici Rimokatoličke crkve u BiH, čini mi se svesno zatvaraju oči pred tim činjenicama i pokušavaju da svu pažnju usmere ka smanjenom broju rimokatoličkih vernika u RS, kao da u Hrvatskoj nije smanjen broj pravoslavnih vernika i to u znatno većem procentu - kaže Latinović.
Osim toga, moguće je da koreni Dodikove posete Svetoj stolici leže u približavanju srpskih i hrvatskih političkih lidera nakon prošlogodišnjeg izbora Željka Komšića za predstavnika Hrvata u Predsedništvu BiH bošnjačkim glasovima, navodi Latinović.
Svaki razgovor predstavnika srpskog naroda sa Vatikanom morao bi biti vođen i o ulozi koju je hrvatska Katolička crkva imala u genocidu koji je hrvatska država izvršila nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu, dodaje on, tako da, kako kaže, očekuje da Papa i Dodik razgovaraju i o pitanjima Jasenovca, kao i o proglašenju kardinala Alojzija Stepinca za sveca.
Latinović podseća da je veliki broj katoličkih sveštenika inspirisao, podstrekavao i učestvovao u genocidu nad Srbima. Tako je najmasovniji zločin počinjen nad Srbima u jednom danu isplaniran u banjalučkom samostanu Petrićevac, a predvodio ga je jedan fratar.
- Mislim da bi ta teška tema neizostavno morala da bude deo najavljenih razgovora, jer duboko verujem da ni devedesete godine 20. veka, a ni sadašnju situaciju u ovom delu Evrope, nije moguće razumeti bez poznavanja istorije Drugo svetskog rata - zaključuje Latinović.
Dodikovu posetu Vatikanu potvrdilo je i Ministarstvo spoljnih poslova BiH, a ministar Igor Crnadak kaže da je dobro što postoji kontinuitet dijaloga Sarajeva i Svete stolice.
Prošle godine su u poseti Vatikanu bila sva tri člana Predsedništva BiH, podseća ministar Crnadak, a godinu dana ranije i on je u svojstvu ministra spoljnih poslova takođe bio u poseti gradu-državi na obalama Tibra.
