Slovenija ima problem koji će teško rešiti
Slovenački predsednik Borut Pahor pozvao je na donošenje strateških mera za zaustavljanje negativnih demografskih trendova zbog kojih Slovenija sve više postaje staro društvo s obzirom da se očekivani životni vek produžuje, dok stopa fertiliteta od 1,62 deteta po ženi ne dostiže prosek reprodukcije u Evropskoj uniji.
Samo Grčka u lošijem stanju od Slovenije
- Imamo teškoće s obnavljanjem populacije i rasprave poput današnje moramo nastaviti i tražiti rešenja - rekao je Pahor na savetovanju o demografskim trendovima i starenju stanovništva.
- Zbog niske stope fertiliteta dolazi do brzog starenja stanovništva, a jedno od rešenja bila bi imigracija - istakao je na savetovanju ekonomista Janez Malačič, stručnjak za pitanja demografskih kretanja, ali je upozorio da bi u tom slučaju trebalo voditi politiku doseljavanja kvalifikovane radne snage i stručnjaka.
Akademik Matjaž Gmas tvrdi da se u Sloveniji godišnje rodi "10.000 beba premalo" jer mlade porodilje ne čeka sigurno radno mesto, kako je to bilo nekada kad je i stopa rađanja u Sloveniji bila mnogo viša.
Prema statistici koju je prošle godine objavila Evropska komisija, troškovi sve starijeg stanovništva i dugotrajne socijalne i zdravstvene pomoći u Sloveniji će se do 2070. godine povećati sa sadašnjih 22 posto BDP-a na preko 28 posto.
S obzirom da je taj trend u Sloveniji među najizraženijima u Evropi, njoj se preporučuju strukturne promene i politika "aktivnog starenja" stanovništva, uz celoživotno učenje starijih zaposlenih i kasniji odlazak u penziju, što se društveno teško prihvata.
Prema poslednjim statističkim podacima, udeo stanovništva u dobu od 20 do 64 godine koji je 2016. iznosio 62,2 posto, već 2030. pašće na 55,6 posto, dok će udeo starijih od 65 godina porasti sa 18,4 na 24,8 posto.
Kao jedna od mera o kojoj se razmišlja u prevladavanju negativnih demografskih trendova je kasniji odlazak starijih u penziju, pa je vlada nedavno dala na raspravu predlog po kome bi oni sa manje od 40 godina radnog staža u penziju mogli tek sa 67 godina starosti, a ne sa 65 kao što je sada slučaj.
Ministarka Ksenija Klampfer kaže da su temelji za reformu penzionog sistema već pripremljeni. Kako je dodala, to je bilo potrebno jer je radno aktivnih u starosnoj grupi od 60 do 64 godina u Sloveniji daleko manje od proseka EU, pa je u tome od Slovenije u lošijem stanju samo Grčka.
