Danas počinje igra živaca u Piranskom zalivu
Danas ističe rok za primenu arbitražne odluke o granici na moru i kopnu između Slovenije i Hrvatske, i dok je Ljubljana najavila da će započeti primenu te odluke, Zagreb se tome protivi i poziva na uzdržavanje od bilo kakve primene jednostranih mera, koje bi, kako su upozorili, mogli da dovedu do incidenata.
Prema izveštajima hrvatskih medija, istarski ribari su rano jutros isplovili da pokupe svoje mreže u Piranskom zalivu, odnosno Savudrijskoj vali, kako taj zaliv nazivaju Hrvati, incidenata nema, ali ima napetosti.
Zagrebački Večernji list piše da u odnosima Hrvatske i Slovenije počinje razdoblje koje će pokazati koliko su zvaničnici dveju strana zreli i odgovorni i postavlja pitanje šta, ako bude incidenata. Hrvatska policija, piše list, dužna je da čuva svoju državnu granicu i to će činiti.
Pročitajte još:
* Da li su se u spor između Slovenije i Hrvatske umešale Rusija i SAD?
Danas je, naime, tačno šet meseci od kada je arbitražni sud doneo odluku u vezi sa granicom, koja je do danas trebalo da počne da se primenjuje. To se, međutim, nije dogodilo.
Hrvatska ne priznaje arbitražno odluku a argumentacija za to je da je jednoglasnom odlukom Sabora, Zagreb izašao iz arbitraže nakon što su isplivale nepravilnosti u postupku na slovenačkoj strani.
Budući da Slovenija insistira na sprovođenju odluke i odbija pozive hrvatske na dijalog i bilateralni dogovor, predstoji, očito, igra živaca u kojoj će obe strane dobro motriti na postupke druge strane, piše Večernji.
I nakon poslednjeg sastanka premijera dveju država, Mire Cerara i Andreja Plenkovića u Zagrebu prošle sedmice, Slovenija je ostala pri stavu da će odluku početi da primenjuje u predviđenom roku i za taj postupak pripremila set zakona koji su u međuvremenu usvojeni u parlamentu.
Taj set zakona danas stupa na snagu, a ključni je onaj kojim bi se granica s Hrvatskom upisala u službenu evidenciju granica i onaj o zemljišnim knjigama.
Zakon o morskom ribarstvu predviđa izdavanje dozvola za privredni ribolov.
S tim dozvolama slovenački ribri bi lovili do Limskog kanala, a hrvatski u slovenskom teritorijalnom moru.
Poslednji od niza zakona reguliše prava stanovništva na delu koji je "pripao" Hrvatskoj.
Prvenstveno je reč o kopnu gde je arbitražni sud redom udovoljio hrvatskom zahtevu da granična crta sledi katastarsku granicu.
Slovenski premijer Miro Cerar je, podseća list, na sastanku u Zagrebu sa svojim hrvatskim kolegom Plenkovićem kazao da će je "sprovoditi gde nije potreban pristanak Hrvatske".
- Pitanje svih pitanja je hoće li se Slovenija pritom koristiti silom, posebno za razgraničenje u Savudrijskoj vali gde se Hrvatska vodi crtom ekvidistance, a Slovenci odlukom suda da im pripada 2/3 zaliva - piše list.
Za iskusne međunarodne pravnike, kako navodi, nema dileme, tako nešto je, smatraju, nedopustivo.
Hrvatska je juče diplomatskom notom Ministarstva spoljnih i evropskih poslova pozvao Sloveniju na uzdržanost i izbegavanje incidenata.
- Nasilna provedba ili nametanje odluke suda jedne strane suprotna je međunarodnom pravu - jasan je profesor Stefan Talmon, advokat, inače, profesor na Oksfordu i Univerzitetu u Bonu.
Talmon se bavi međunarodnim javnim pravom, rešavanjem međunarodnih sporova te pravom mora. On kaže da je očito da se na Hrvatsku vrši pritisak pretnjom veta na članstvo te zemlje u OECD-u ali i pretnje da će tužiti Hrvatsku sudu EU za kršenje evropskog prava.
Argumentaciju crpe iz aneksa Pristupnog sporazuma EU i Hrvatske u kojem se govori o izlovu ribe, a kvote bi trebalo primenjivati kad na snagu stupi arbitražna odluka. Za Hrvatsku je, pak, ta argumentacija ništavna jer za njih arbitražne odluke nema.
I premijer Plenković je juče pozvavo zvaničnu Ljubljanu na uzdržanost i izbegavanje incidenata, a istarska policija je održala sastanak sa ribarima na kojem im je dala uputstva kako da se ponašaju na moru.
Prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans naglasio je da je prioritet izbeći incidente dok se ne postigne bilateralni sporazum o granici.
Večernji primećuje da je uostalom, u EU niz nerešenih graničnih pitanja, ali države normalno žive.
Nerešena granica nije problem sve dok se ne instrumentalizuje u političke svrhe, a tada su privremeni dobitnici političari, a dugotrajni gubitnici narodi, zaključak je Večernjeg.
