Turska i Hrvatska žele veći uticaj na BiH?
Dan nakon što je ponovio da mu je Bosna i Hercegovina ostavljena u amanet i da mora brinuti o njoj, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u Ankari je sa predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar-Kitarović, razgovarao i o situaciji u BiH. Sudeći prema medijskim izveštajima, malo je reči bilo o saradnji Turske i Hrvatske, a više o odnosima unutar BiH, kao i potrebi da se ustavno uređenje zemlje menja, piše Radio Slobodna Evropa.
"Turska tu vidi povratak na Balkan, a Hrvatska..."
Dok je Kitarović u Ankari tvrdila da je napravljen odmak od Dejtonskog sporazuma koji nije, kako kaže, posledica volje naroda u BiH i njihovih legitimnih predstavnika, turski predsednik naglasio je potrebu revidiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma u koji je uključen i Ustav BIH.
Treba napomenuti da na sastanku na kojem se govorilo o potrebama izmena Ustava jedne države nije bilo predstavnika te zemlje. Sve to, prema mišljenju analitičara, govori o činjenici da su bosanskohercegovački političari svojim delovanjem ostavili otvoren prostor da drugi na takav način govore o BiH.
- U BiH postoje određene političke snage koje bi najradije da se o BiH rešava izvan njenih granica, samo se tu razlikuju spoljni igrači koji bi o tome raspravljali. To, po mom mišljenju, svedoči o jednom potpunom kolapsu političkog subjektiviteta i nekom fatalističkom prepuštanju spoljnom faktoru da nešto uradi vezano za BiH - kaže profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, Asim Mujkić.
Pročitajte još:
* Erdogan za izmene Dejtonskog sporazuma
On podseća da je nakon pada "Aprilskog paketa", koji je 2006. godine bio najbliži pokušaj izmena Ustava BiH, počela defanziva domaćih političara, a da je otvoren prostor za sve veći i jači uticaj drugih država u ovaj proces. To se, pre svega, odnosi na uticaj susednih Srbije i Hrvatske, a onda i Turske i Rusije.
- Turska u tome vidi neku vrstu povratka na Balkan, a o Hrvatskoj da i ne govorimo, pogotovo u protekloj godini gde se na najotvoreniji način mešala i ispoljavala želju da kreira zakone ove zemlje - dodaje Mujkić.
Nedim Hogić iz Pravnog instituta BiH podseća da se predsednica Hrvatske i njen turski kolega treći put u poslednjih godinu susreću i raspravljaju o BiH. Reč je o očiglednom pokušaju da se stvori šira koalicija koja bi dovela do toga da Turska i Hrvatska imaju veći uticaj na unutrašnja pitanja BiH, kaže on.
- Hrvatska pokušava svoju spoljnu politiku da usmeri samo i isključivo na BiH, čini se da se ona ničim drugim ozbiljno i ne bavi. A na Tursku se sa te strane ranije videlo kao na nekoga ko može uticati na Bakira Izetbegovića i privoleti ga na određene stavove. Međutim, Izetbegović ne odlučuje sam. On jednostavno nema kapaciteta da im završi bilo kakve ustavne promene koje oni žele da vide - objašnjava Nogić.
