Prvi mudžahedin britanski agent?!
Nusret Abdibegović, novi muftija banjalučki, nije bio samo prvi mudžahedin na tlu Bosne tokom prethodnog rata, već i dvostruki špijun koji je aktivno sarađivao i sa Obaveštajnom službom Armije BiH, ali i engleskom Mi-6. Ovo proizlazi iz poverljivih dokumenata do kojih su "Vesti" došle, a iz kojih se nedvosmisleno potvrđuje paralelni život imama i "tajnog agenta".
Ključni dokaz za ovu tvrdnju je strogo poverljiv dokument Uprave Službe vojne bezbednosti Generalštaba Armije BiH od 28. novembra 1995. na kome je detaljno predstavljena Šema hijerarhijskih odnosa u jedinici El mudžahedin, sa svim imenima komandanata, njihovih zamenika, ali i "osoba za vezu". Ovo je samo jedan od dokumenata nastalih tokom tajne akcije "Vazal", koju su vojne obaveštajne službe Armije BiH sprovele 1995. nakon niza incidenata u kojima su učestvovali mudžahedini iz ove jedinice. Taj dokument se inače nalazi i u Haškom tribunalu i zaveden je pod tužilačkim brojem 03324344.
Šemu jedinice Abdibegović je do detalja opisao u rukom ispisanom grafikonu - šemi jedinice koji je prosledio Upravi Službe vojne bezbednosti 20. novembra 1995. Na osnovu toga, osam dana kasnije je proistekao strogo poverljiv izveštaj Generalštaba Armije BiH. Izveštaj je samo prekucana organizaciona šema odreda El mudžahedin, koju je Abdibegović je čitavu šemu jedinice ispisao svojeručno, sa jasnim "markerima" ko su članovi komande odreda i koja su im tačna zaduženja.
Posebno su izdvojene osobe sa kojima je stalno bio u vezi tadašnji komandant jedinice Abu Mali Hasan. Hasan je imao svoje kontakte po većem delu Bosne, ali i iz većine država iz kojih su mudžahedini dolazili, uključujući i Italiju, Austriju i Hrvatskoj. U dokumentu se ističu dva kontakta i to jedan u Zagrebu, a drugi u Splitu.
Dževad Galijašević, stručnjak iz oblasti borbe protiv međunarodnog terorizma koji je prvi ukazao na veze novog banjalučkog muftije sa čelnicima odreda El mudžahedin, ističe za "Vesti" da postoje i dokumenti britanske obaveštajne službe Mi-6 iz kojih se nedvosmisleno može zaključiti da im je upravo Abdibegović bio jedan od ključnih "obaveštajaca" na terenu.
- Te veze mudžahedina i britanskih službi bile su intenzivne. Veza je ostvarena posredstvom britanskih pripadnika iz tadašnjih snaga Unprofora, pa je upravo zahvaljujući britanskim transporterima u Bosnu na početku rata stigao kasniji komandant jedinice El mudžahedin, Mahmud Abu Abdul Aziza el Muntesiba, poznatiji kao Barbarosa. I danas su te veze aktivne jer su neki mudžahedini nastanjeni u Velikoj Britaniji tek posle višegodišnjih ucena predati Amerikancima - tvrdi Galijašević.
On dodaje da se duboke veze sa britanskim obaveštajnim sektorom najbolje vide iz presretnutih razgovora preko britanskih brojeva telefona.
- Ti izveštaji pokazuju da je Abdibegović kontaktirao mnoge kasnije terorističke vođe na čelu sa Bin Ladenom - naglašava naš sagovornik.
Galijašević kaže da je Abdibegović po dolasku Barbarose u Bosnu postao njegov veran sledbenik i prevodilac, tako da postoji osnovana sumnja da je, ako nije i sam učestvovao, bar znao za brojne ratne zločine koje su počinili mudžahedini pod Barbarosinom kontrolom.
- Abdigebović te veze nikada nije ni krio. Postoji više video snimaka u kojima njih dvojica zajedno govore ispred boraca El mudžahedin o važnosti pobede nad nevernicima - otkriva Galijašević.
Barbarosin prevodilac
Galijašević ističe da je Avdibegović prvi dočekao prvog komandanta jedinice El mudžahedin, Abdel Aziza Barbarosu, te bio njegov verni pratilac i prevodilac. Ova jedinica se tereti za brojne zločine počinjene nad Srbima s područja Zavidovića i Vozuće 1995, a trenutno se pred Sudom BiH sudi komandantu Trećeg korpusa takozvane Armije BiH generalu Sakibu Mahmuljinu. Prema optužnici, pripadnici odreda El mudžahedin su od 11. do 29. septembra 1995. godine ubili 52 zarobljena srpska civila i vojnika.
Hapšenje u Saudijskoj Arabiji
Šejh Abu Abdul Aziz uhapšen je u Saudijskoj Arabiji zbog ubistva 19 američkih vojnika u terorističkom napadu na vojnu bazu u Dahranu juna 1996.
- Po izlasku iz zatvora, navodno, Barbarosa je utočište pronašao u Avganistanu, da bi se posle toga vratio u Saudijsku Arabiju, gde je ponovo uhapšen - ističe Galijašević.
