Obaveštajne agencije BiH u službi radikalnog islama (6): Ratni zločinci vode Bosnu?!
U sprezi radikalnog islama i čelnih struktura u BiH, posebno poglavlje predstavlja pravosuđe koje iskazuje otvorenu neobjektivnost kada je reč o procesuiranju najtežih krivičnih dela ratnog zločina. Poslednji u nizu tih primera je vraćanje oslobađajuće presude Naseru Oriću na ponovni postupak. Mada je pravdi ovom odlukom pružena "druga šansa", niko ozbiljan ne veruje da će do nje i doći.
Dževad Galijašević ističe da je u Bosni izgrađen sistem "jednonacionalnih sudskih procesa", u kojima su samo Srbi krivi za ratne zločine tokom sukoba devedesetih godina prošlog veka. Istovremeno, tvrdi, mnogi Bošnjaci koji se dovode u direktnu vezu sa ratnim zločinima, umesto u zatvoru, nalaze se u vrhu državnih institucija BiH.
Među primerima koje navodi, Galijašević najpre apostrofira Zaima Backovića, poslanika u Zastupničkom domu Parlamenta BiH.
"Ovaj čovek je svojom naredbom, uličarskim radikalizmom i verskim fanatizmom Dobrovoljačku ulicu zalio krvlju nevinih ljudi. Danas ovaj ekstrem nastupa kao poslanik u Zastupničkom domu Parlamenta BiH i u odborima odlučuje o bezbednosti, odbrani i nadzoru nad Obaveštajnom službom".
Na poklon ljudske glave!
Galijašević navodi i da su ratnom načelniku muslimanske policije u Tešnju Šemsudinu Mehmedoviću, bivšem potpredsedniku SDA i bivšem predsedniku Kluba poslanika SDA, a danas poslaniku te stranke u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, potpredsedniku Zajedničke komisije za bezbednost i odbranu, u septembru 1992. godine mudžahedini na poklon u stanicu policije doneli četiri odsečene glave srpskih pozadinaca koji su sa manjerkama, kanticama i zapregom zalutali i bili zarobljeni kod Crnog vrha između opština Teslić i Tešanj!
Na spisku onih koji se dovode u vezu sa ratnim zločinima su i mnogi drugi, uključujući i aktuelnog kandidata za člana Predsedništva BiH, Šefika Džaferovića.
"Brutalni i masovni zločini Odreda El mudžahedin počinjeni su na području delovanja i odgovornosti Centra službi bezbednosti Zenica tokom 1994. i 1995. godine, u vreme kada je tim centrom upravljao Šefik Džaferović. Iako zločini i ritualna odsecanja glava danas izazivaju zgražavanje i strah celog sveta jer predstavljaju jedinstveni način delovanja Islamske države i Al Kaide, Džaferović nikada nije pozvan na odgovornost", navodi Galijašević.
Na spisku odgovornih, prema ovom autoru je i ratni šef policije u Tešnju, Šemsudin Mehmedović, poslanik u Parlamentu BiH i potpredsednik zajedničke komisije za odbranu i bezbednost.
Galijašević navodi da je MUP RS još 2005. protiv Mehmedovića podneo Okružnom tužilaštvu u Doboju krivičnu prijavu o počinjenom krivičnom delu ratnog zločina protiv čovečnosti i protiv civilnog stanovništva na području opštine Tešanj. Ali, slučaj je 2006. prebačen u Tužilaštvo BiH, a šest godina kasnije, ovaj predmet preuzimaju Viši inspektori agencije SIPA: Mario Kapetanović i Dženana Omerhodžić.
"Već naredne godine dostavili su izveštaj o počinjenom krivičnom delu ratnog zločina Tužilaštvu BiH i u okviru predmeta, kodnog naziva 'Ozren', uhapsili Mehmedovića. U ovoj istrazi SIPA se suočila s opstrukcijama Tužilaštva BiH, objavila je Kristina Jozić portparol agencije i naglasila da nisu imali podršku Tužilaštva i glavnog tužioca Gorana Salihovića".
Tajne depeše
Galijašević obelodanjuje i tajne depeše tadašnjeg Sektora državne bezbednosti CSB Zenica, koji jasno ukazuju da je Šefik Džaferović znao da mudžahedini iz odreda El mudžahedin čine ratne zločine, ali da ništa nije preduzeo niti da ih spreči, niti da počinitelji odgovaraju.
"On je u svakom trenu znao šta se dešava u odredu El mudžahedin. Objekat u kome su se nalazili mudžahedini, vodio se pod operativnim imenom Kinšasa još od početka 1993. godine. U 'sintezi službenih dokumenata i operativnih mera", CSB Zenica od 21. 04. 1995. godine, koji pokriva 1994. godinu, odred El mudžahedin se povezuje sa uvozom velikih količina oružija, sa vezama i kontaktima prema stranim obaveštajnim službama, sa kontraobaveštajnom zaštitom koju za njih provodi Aiman Avad, sa vezama i kontaktima sa radikalnim islamističkim grupama u Pakistanu, Egiptu, Saudijskoj Arabiji", obelodanjuje Galijašević.
Da podsetimo, Mehmedovića su pripadnici SIPA uhapsili, 19. jula 2013. godine, ali je on 24 sata kasnije oslobođen iz pritvora i nikada više nije procesuiran.
Dokumenta kojima raspolaže Galijašević, pokazuju da je istragom SIPA utvrđeno da je Mehmedović lično učestvovao u nekim ispitivanjima i iznuđivanjima priznanja od srpskih civila te ih prisiljavao na služenje u Armiji RBiH, kao i da je jedan srpski civil umro zbog fizičkog maltretiranja u garažama policijske stanice u Tešnju.
"Detaljno su opisani metodi mučenja, od odvođenja logoraša na kopanje rovova na prvim linijama fronta do polivanja vodom iz šmrkova usred zime u dvorištu stanice policije, po Mehmedovićevom naređenju", navodi Galijašević.
