Miletić: Hrvatska nema pravo da se žali na govor mržnje
Srbija ima mnogo posla u svim oblastima evropskih integracija, ali primedbe na račun govora mržnje ne treba da dolaze iz Hrvatske, koja nije ni primer ni uzor za takve evropske vrednosti, ocenio je danas direktor Centra za globalizaciju Dejan Miletić.
Miletić za Tanjug, povodom navoda da su hrvatski predstavnici na sednici Komiteta za proširenje u Savetu EU izneli niz zamerki na račun saradnje u oblasti ratnih zločina, govora mržnje, kao i na slobodu izražavanja, kaže da nije prvi put da Hrvatska šalje takve poruke i da to sada prevazilazi normalne odnose i politiku jedne ozbiljne države.
- Jadna Evropska unija ako je Hrvatska ta koja će braniti njenu demokratiju i njen nivo kvaliteta političkog izražavanja - rekao je Miletić.
On ocenjuje da Hrvatska veruje da sprečavanjem i zaustavljanjem Srbije u njenom napretku nešto dobija i to doživljava kao svoju političku platformu i strategiju.
- Toliko puta ponoviti istu matricu u ponašanju u odnosu na Srbiju, kad je u pitanju njena integracija u EU, već je nešto što izaziva revolt, duboko nezadovoljstvo i otežava poziciju i EU, budući da je unija zainteresovana da se ceo region postepeno približi EU - rekao je Miletić.
On kaže da je Hrvatska, dok je bila na putu da uđe u EU nudila Srbiji pomoć u reformama, ali da sada, kada pripada EU, Srbiju vidi kao glavnog neprijatelja.
- Hrvatska se žali Evropskoj komisiji i Evropskoj uniji na Srbiju, a kome Srbija da se žali i da li neko uvažava reči Srbije - pita se Miletić.
Diplomatski izvori iz Brisela potvrdili su Tanjugu da je "manja grupa" zemalja imala konkretne zamerke na određene oblasti, te da su kritike bile "uobičajene i očekivane" i podsećaju da je Hrvatska već ranije iznosila zamerke kada je reč o poglavljima 23 i 24, odnosno procesuiranju ratnih zločina, pravima manjina i medijskim slobodama.
Poznavaoci regionalnih prilika ukazuju i na činjenicu da se u poslednjem izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, tela Saveta Evrope, navodi da govor mržnje u javnom obraćanju eskalira upravo u Hrvatskoj, a da su glavne mete "Srbi, LGBT populacija i Romi".
I Amnesti Internešnal je u svom izveštaju o ljudskim pravima za 2016/17. godinu upozoravao na diskriminaciju nacionalnih manjina i zabrinjavajuće stanje slobode medija u Hrvatskoj.
