Srpska, Putinov bastion
Američka agencija Asošijejted pres (AP) ocenjuje da je ruski uticaj u Evropi sve jači, što je najočiglednije na Balkanu, budući da je uoči pobede na izborima za srpskog člana Predsedništva BiH lider RS Milorad Dodik bio u Moskvi na sastanku s predsednikom Vladimirom Putinom.
AP podseća da je Putin tom prilikom poželeo Dodiku veliki uspeh na izborima. Zauzvrat, Dodik je skinuo s revera i poklonio Putinu "prevrnutu zastavu Rusije", odnosno bedž s amblemom RS. Ti snimci su, zaključuje AP, očigledan prikaz ruskog uticaja na Balkanu, jednom od najosetljivijih regiona Evrope, gde Zapad želi izmirenje i reforme posle ratova devedesetih godina prošlog veka.
AP navodi da i ruski saveznici na Balkanu aktivno izazivaju nepoverenje u Zapad predstavljajući SAD i EU kao neprijatelje koji žele da tim zemljama oduzmu identitet i nacionalni ponos putem evrointegracija.
Put u nezavisnost
"Savršeni primer za to je Milorad Dodik, za koga su Zapad i NATO neprijatelji, dok je Rusija prijatelj koji potpuno poštuje slovensku braću. Izborna pobeda Dodika, koji se zalaže za otcepljenje RS, ojačaće poziciju Moskve na zapadnom Balkanu jer je on sada na funkciji s koje može da blokira bilo koju stratešku odluku", ukazuje AP.
Agencija podseća da je zbog svojih stavova Dodik pod američkim sankcijama. Takođe da se Rusija žestoko protivi članstvu balkanskih država u NATO-u, a da su zvaničnici u Briselu izražavali bojazan da Moskva u regionu koristi istorijske slovenske i pravoslavne veze da bi podrila politiku Zapada.
Jedini saveznik Srbije
AP navodi i izveštaj Evropskog saveta (ES) za spoljne poslove da strateški cilj Rusije nije direktna kontrola nad Balkanom već "pothranjivanje napetosti". "S ruske tačke gledišta, pristup EU Zapadnom Balkanu nije ni ozbiljan ni sistematičan i to Moskvi daje mogućnosti da stvori prednost", piše u izveštaju.
Rusija negira da se meša u politiku balkanskih država. Međutim, navodi AP, ruska strategija meke moći dobro uspeva u Srbiji, pre svega zbog sećanja na NATO bombardovanje 1999. godine. Agencija ukazuje da je EU zaglibljena u migrantskoj i krizi evra i Bregzitu, pa je godinama zanemarivala Balkan. Za to vreme, piše AP, Rusija je u zamenu za podršku Beogradu oko Kosova dobila vernog saveznika iako Srbija pregovara o članstvu u EU.
Ruski talas
AP navodi i da je jačanje populizma u centralnoj Evropi koristilo Moskvi izbacujući u prvi plan naklonjenije političare i stranke u zemljama poput Mađarske, Austrije i Češke. Takođe se ukazuje da su proruske snage ostvarile uspeh i na izborima u Letoniji, gde Istočnih Slovena ukupno ima 32,2 odsto. Tamo je pobedila partija Saglasnost ruskog gradonačelnika prestonice Rige Nila Ušakova, ali teško da će ko hteti u koaliciju s njim.
Izmiče i Makedonija
Predsednik Evropske komisije (EK) Žan-Klod Junker je nedavno rekao da se na Balkanu može ponoviti ono "što se dešavalo devedesetih, ako se ne ponudi jasna evropska perspektiva. Ti strahovi", zaključuje AP, "nisu neosnovani s obzirom na izveštaj ES u kom se navodi da su u porastu tenzije između Srbije i Kosova, a da je u Makedoniji propao referendum o prihvatanju sporazuma s Grčkom o promeni imena , što je izazvalo nove strahove od nestabilnosti u zemlji koja je 2001. već bila na ivici građanskog rata".
Citira se i američki ministar odbrane Džejms Matis da je iza protesta protiv sporazuma i u Makedoniji i u Grčkoj video ruski uticaj. On je upozorio da SAD ne žele da vide da Rusija u Makedoniji uradi ono što je pokušala u drugim zemljama.
AP takođe navodi da su dva ruska vojna obaveštajca operisala iz Srbije u navodnom pokušaju da 2016. organizuju puč u Crnoj Gori kako bi sprečili ulazak te zemlje u NATO.
Uspeh Kremlja
AP navodi reči spoljnopolitičkog komentatora Boška Jakšića da Rusi uspevaju da ulože minimum i dobiju gotovo maksimum iz svog političkog uticaja.
- Bili smo svedoci neuspeha referenduma u Makedoniji. Svedoci smo i da je Republika Srpska uporište ruskih interesa. Bili smo svedoci toga u Crnoj Gori i Srbiji - kaže Jakšić
Oleg Bondarenko: Dodik će ispuniti obećanje
Izvršni direktor moskovskog Fonda progresivne politike i komentator "Moskovskog Komsomolca", "Nezavisne gazete" i "Izvestije" Oleg Bondarenko kaže da veruje da će Milorad Dodik ispuniti ambiciozne planove, pa i onaj da će se sresti s Vladimirom Putinom u BiH do kraja godine.
- Dodik je ispunio sve što je obećao. Ako je rekao da će uraditi sve da BiH prizna Krim kao deo Rusije ili da formira rusko-srpski centar humanitarni centar u RS sličan onom u Nišu, onda će to tako biti i mislim da Moskva može da mu veruje - kaže Bondarenko i dodaje da će izbori u BiH imati veliki uticaj na Balkan.
On odbacuje ocene Zapada da je BiH u ćorsokaku, uz primedbu da je ishod izbora svakako poraz Nemačke i Zagreba jer je za hrvatskog člana Predsednistva izabran Željko Komšić, a ne lider HDZ BiH Dragan Čović. Bondarenko ocenjuje da će bošnjački predstavnik Šefik Džaferović biti sklon razvoju dobrih odnosa sa Rusijom, čemu se neće protiviti ni Komšić.
- Što se tiče zapadnog uticaja u BiH, treba ukinuti visokog predstavnika - kaže Bondarenko i dodaje da je uveren da RS ima mogućnosti da vrati ovlašćenja koja joj je oteo visoki predstavnik.
On smatra i da je Kremlj pogrešio što se nije otvoreno izjasnio protiv evrointegracija Srbije jer nijedna zemlja nije postala članica EU a da nije ušla u NATO.
- Druga je stvar što EU ne želi da primi Srbiju. U Berlinu i Briselu na vas gledaju kao na petu kolonu Moskve - kaže Bondarenko.
Kosovo svačiji problem
Bondarenkov savet Beogradu je da ne žuri s rešavanjem problema Kosova jer je to moguće damo ako Srbija odustane od svojih interesa, izađe sa severa Kosova ili žrtvuje još i Preševo, Bujanovac i Medveđu.
Međutim, on skreće pažnju da je Kosovo i rusko i svetsko pitanje.
- Jer, zašto onda i Tatarstan ne bi izašao iz Rusije, mi imamo 20 miliona muslimana, a i EU ima Transilvaniju u Rumuniji, Kataloniju u Španiji, Flandriju u Belgiji - ukazuje ruski ekspert.
Četnički unuk hrvatski predsednik
Funkcioneri stranaka i predstavnici Vlade Republike Hrvatske saglasni su da je izbor Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BiH nelegitiman i pozivaju SAD da intervenišu i izmene izborni zakon.
Naime, u tri kantona naseljena pretežno Hrvatima pobedio je lider HDZ-a BiH Dragan Čović, ali su prevagnuli glasovi brojnijih Bošnjaka. Komšićev otac je Hrvat, a majka Srpkinja koja je poginula tokom rata u sarajevu. Sam Komšić bio je pripadnik Armije BiH i odlikovan je Zlatnim ljiljanom. Osim toga, tvrdi se da mu je deda po majci za vreme Drugog svetskog rata bio u četnicima, pa po društvenim mrežama kruži da je jedino hrvatsko što Željko Komšić ima u sebi metak HVO-a.
Tako je Luka Prešić (87), iz Kostajnice kod Doboja, pričao da je Komšićev deda Marijan Stanić bio glavni oslonac mesnim četnicima.
- Kada smo išli na ustaše na Trebavi i Ozrenu, znali smo da je selo sigurno jer je tu naš Marijan. Pet glava iz kuće Stanića bili su u četnicima, a Marijan je ostao kao glavni pozadinac, zbog slabije konstitucije. Ne mogu da skontam što je taj mali (Željko Komšić) krivo nasađen, pa mu ne odgovaraju Srbi - govorio je Prešić.
Nezadovoljni su i zvaničnici i lideri stranaka u Zagrebu koji pozivaju Komšića da podnese ostavku i nazivaju ga zloduhom Dejtonskog sporazuma. Mediji prenose i da je Komšić zapretio tužbom protiv Hrvatske zbog izgradnje Pelješkog mosta, a najavljuje i zatvaranje kancelarije protivkandidata Dragana Čovića u Mostaru.
