Dodika bi da sruše pre izbora!
Kako se približavaju oktobarski opšti izbori u BiH, tako se zahuktavaju sve otvoreniji napadi na RS i njenog predsednika Milorada Dodika. U tome prednjače američki mediji i zvaničnici koji neskriveno Dodika označavaju kao ključnog u pokušaju razbijanja Bosne, što bi prema oceni "Vašington posta" dovelo do novog rata.
"Bosni treba hitno posvetiti pažnju, da ne bi vreme od potpisivanja Dejtonskog sporazuma bilo zabeleženo samo kao pauza balkanskih ratova", zaključuje "Vašington post" u tekstu u kome se pozivaju Evropa i SAD da "bez odlaganja povećaju diplomatsko angažovanje u BiH kako bi sprečili da ta zemlja iskoči iz koloseka".
Balkanske igre
General Klark je ocenio da su na prostoru Zapadnog Balkana igrači Rusija, Turska i Kina.
- Balkan je na tektonskoj ploči ljudske rase, to je područje gde su se civilizacije istorijski sukobljavale i sukobljavaju se ponovo. Tako da je ispravna procena da mi treba da koristimo NATO da osiguramo vojnu sigurnost - ocenio je Klark.
Rešenje Veslija Klarka
Autora "Vašington posta" najviše žulja što će se Dodik kandidovati za stolicu u tročlanom predsedništvu BiH. On navodi da će s tog mesta Dodik voditi srpsku ka nezavisnosti, dok zabrinuti Bošnjaci smataju da to vodi državu u rat.
Čak se predlaže rešenje da Kancelarija visokog predstavnika oživi sa iskusnim pregovaračima čiji bi posao bio nadgledanje sprovođenja Dejtonskog sporazuma.
I penzionisani američki general Vesli Klark, zapamćen kao komandant snaga NATO u vreme rata sa SRJ, nedavno je ocenio da bi Balkan mogao ponovo da postane krizno tlo. Međutim, u intervjuu za beogradsku televiziju N1 Klark je promenio ploču, pa tvrdi da su male šanse za sukob, ali da "ljutite reči i agresivna dela mogu dovesti do konflikata na Balkanu brže nego bilo gde na svetu".
- Da, treba biti zabrinut i uvesti Zapadni Balkan u Zapadnu i transatlantsku civilizaciju što pre - naveo je Klark.
Poslednja brana nestanku Srba
Za analitičara i bivšeg vojnog kontraobaveštajca Ljubana Karana upravo u tome je ključni problem.
- Dodiku je sasvim jasno da bi ta "zapadizacija" Bosne i njeno članstvo u NATO neminovno značilo potpunu marginalizaciju srpskog korpusa u Bosni. Šta će vam bolji primer nego Crne Gore gde su Srbi postali omražena nacionalna manjina, a istovetna situacija je i u Hrvatskoj, na Kosovu, a uskoro će se to dogoditi i u Makedoniji. I Zapadu je jasno da je Dodik ključna brana da bi se uspelo u ovom cilju, pa otuda i ti "personalizovani napadi" (na Dodika) jer su SAD i čelne zemlje NATO svesne da je on trenutno najvažniji kohezioni faktor koji održava Republiku Srpsku onakvom kakva je sada - zaključuje Karan.
Cilj je unitarna Bosna
Kontraobaveštajac i nekadašnji načelnik Generalštaba VJ, general Branko Krga ocenjuje za "Vesti" da nije Dodik taj koji hoće da uruši Bosnu, već oni koji bi da relativizuju i ukinu Dejtonski sporazum.
- Bosnu ruše oni koji nasilno žele da promene sve odredbe iz Dejtonskog sporazuma po kojem je BiH sastavljena iz dva entiteta i tri naroda - ocenjuje Krga i dodaje da je zastrašivanje javnosti jačanjem ruskog uticaja na Balkanu farsa i izgovor za sprovođenje ciljeva Zapada u ovom delu Evrope.
Repriza 27. marta 1941.
U beogradskim medijima se pojavila informacija da britanska tajna služba MI6 planira otvaranje kancelarije u Sarajevu. Za Ljubana Karana to nije vest, jer tvrdi da su britanske obaveštajne službe sve prisutnije na Balkanu.
- Reč je o majstorima perfidne igre čijim aktivnostima i ključnim ciljevima saznajemo godinama kasnije, kad se otvore tajne arhive. Kao što smo nedavno saznali o njihovoj ulozi u demonstracijama 27. marta 1941. u Beogradu - objašnjava Karan.
On kaže da u Srbiji i Srpskoj ruski uticaj nije dominantniji od Zapadnog. Po Krgi, Rusi verovanto imaju neke svoje interese i prisutni su u meri u kojoj smatraju da je to potrebno, ali taj intenzitet je daleko ispod onog nivoa koji ima Zapad.
- Plašenje ruskim uticajem primenjuje se i u mnogim drugim zemljama. Neke države se optuže za neprincipijelan uticaj i tada se protiv njih preduzimaju određene mere. U suštini, to je skretanje pažnje s glavnog cilja, da se Dejtonski sporazum u potpunosti relativizuje i stvori unitarna Bosna. Niko od zapadnih političara neće otvoreno reći da to znači prepuštanje Bosne muslimanskoj većini, ali u praksi bi bilo upravo tako. Dodiku je to jasno i stoga se tome suprotstavlja - zaključuje general Branko Krga.
Otvoreni rat s Ambasadom SAD
Predsednik RS Milorad Dodik ne štedi američku administraciju, kao i ambasadora u BiH, a ni SAD mu ne ostaju dužne. Samo od početka ove godine taj sukob je imao nekoliko epizoda.
* 30. januar: Ured za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD nije skinuo Dodika kada je sačinio novu crnu listu.
* 6. februar: Dodik optužio ambasadorku SAD u Sarajevu Morin Kormak da iznosi "enormne laži na njegov račun".
* 19. april: Pred američkim Kongresom Milorad Dodik i Dragan Čavić označeni kao glavna pretnja po stabilnost i mir u BiH.
* 15. april: Dodik odbio da se rukuje sa ambasadorkom Morin Kormak na komemoraciji u Donjoj Gradini.
* 7. maj: Dodik prozvao američku ambasadu u Sarajevu da objavi kojim medijima i NVO je namenila 12 miliona dolara pomoći.
