U Jadran stigle nove opasne vrste ajkula
Zbog zagrevanja u Jadranu su sve brojnije invazivne vrste, inače neuobičajene za to podneblje. Tako su u poslednjih nekoliko godina u Jadran stigli oštrozubi gušter, afrički kostorog, naduvana riba i slične vrste.
Prošle nedelje svet je obišla vest o napadu morskog psa na češkog državljanina koji je sa porodicom letovao na Crvenom moru u Egiptu. Njegovo telo je pronađeno na plaži Marsa Alam, a lokalni stanovnici upozoravaju kako nije pametno plivati daleko jer je mogućnost od napada sve veća.
Ajkula je nedavno doplivala u plićak poznatog španskog letovališta Majorke. Nimalo ugodan prizor rasterao je turiste iz mora i s plaže, a spasioci su morali da je transportuju dalje od obale.
Poznati su nam i prizori iz Masačusetsa gde se ajkule redovno viđaju. Neke od njih napadaju ljude, a neke uopšte ne reaguju na njih.
Nakon svega, posebno nakon upozorenja naučnika o uticaju porasta temperatura mora na život u njemu, ne možemo a da se ne zapitamo šta se to događa sa ajkulama.
Prema nekim podacima, temperatura Jadranskog mora u poslednjih desetak godina prosečno se povećala za 1,2 stepena, rekao je za hrvatski portal "24 sata" Alen Soldo, stručnjak sa Odeljenja za studije mora Univerziteta u Splitu.
Zbog zagrevanja u Jadranu su sve brojnije invazivne vrste, inače neuobičajene za to podneblje. Tako su u poslednjih nekoliko godina u Jadran stigli oštrozubi gušter, afrički kostorog, naduvana riba i slične vrste.
Povećanje temperature mora i povećanje njegovog saliniteta utiču na obogaćivanje Jadrana novim vrstama. Iz Crvenog mora odlaze u Mediteran, a onda ka Jadranu, kaže Soldo.
- Podaci pokazuju da nedeljno jedna nova vrsta iz Crvenog mora dođe u Mediteran. Pri tome nije reč samo o ribama, nego i o koralima i glavonošcima. Rast temperature mora utiče i na promenu životnih navika ajkula. Inače, broj morskih pasa svugde u svetu opada, pa danas ima oko 500 vrsta, od čega u Jadranskom moru obitava 28 vrsta - objašnjava Soldo.
- Morski psi spadaju u predatore, vrstu koju karakteriše dug život, kasno polno sazrevanje i mali broj mladih. S obzirom na to, nisu u stanju da se odupru preintenzivnom ulovu. Čovek im je glavni neprijatelj - kaže Soldo i dodaje kako zagrevanje temperature mora posredno utiče na njih.
- Na područja gde je nekada bila određena temperatura, morski psi sad više neće dolaziti jer temperatura raste. Zbog temperaturnih razlika u okolini dolazi do poremećaja u migracijama ajkula. Traže temperature koje im odgovaraju - objašnjava sagovornik "24 sata"
U toplijem moru ajkule moraju da obilaze određena područja u potrazi za hranom. Pre su znali gde postoji određeni ulov, a sad moraju da istražuju gde je hrana, pa prate nova jata na drugim mestima.
- Zagrevanje mora definitivno stvara poremećaj u životu ajkula - tvrdi Soldo.
U Jadranu mogu da se vide velike bele ajkule, vrhunski predatori među svojom vrstom.
- Velika bela ajkula podnosi različite temperaturne raspone. U Jadranu je vezana isključivo za jata tuna. Kako se jata budu kretala, tako će i bele ajkule - objašnjava Soldo i dodaje kako je ta vrsta povremeni stanovnik Jadranskog mora, inače najsevernijeg i najhladnijeg mora Mediterana.
Morski psi, korali, ribe i ostale morske vrste u Jadran dolaze zbog proširenja Sueckog kanala, čime je omogućen veći protok vode u Mediteran. Neke pridošle vrste, poput kirnje i njenih srodnika, uvelike su se raširile po srednjem i južnom Jadranu.
- Problem je što mi tu ne možemo ništa. Previše je varijabli na koje ne možemo da utičemo - zaključuje Soldo.
