Četvrtak 19. 9. 2019.
Washington
70
  • Chicago
    160
  • New York
    60
  • Belmont
    30
  • Atlanta
    200
  • Boston
    240
  • Firt
    50
  • Denver
    150
  • Detroit
    140
  • Dover
    110
  • Hartford
    40
  • Orlean
    100
  • Helena
    230
  • Ren
    20
  • Honolulu
    250
  • Las Vegas
    230
  • Portland
    280
  • Salem
    160
  • Santa Fe
    120
  • Tampa
    230
  • Topeka
    200
0
Ponedeljak 06.08.2018.
00:53
Đ. Barović - Vesti A

"Oluja" 23 godine posle (6): Hrvatska otpisala prognanike

U očekivanju obeležavanja dana kada Srbi žale, a Hrvati slave "pobedu" nad civilima i progon, "Vesti" donose sećanja ljudi koji su tog avgusta rasli preko noći, ostali bez najbližih i spasavali žive glave pred bezdušnim progoniteljima.

Vesti
 

Tokom hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", više od 200.000 krajiških Srba proterano je iz domova u Hrvatskoj, sa područja pod zaštitom UN, a kolona duga više desetina kilometara utočište je našla u Srbiji. Gde su ti ljudi, kako žive, kako su se snašli i koji ih problemi muče danas, 23 godine kasnije, pitanja su za komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije, Vladimira Cucića.

- Od početka ratova na prostorima SFRJ, 1991. godine, u Srbiji je utočište potražilo 618.000 Srba iz Hrvatske i BiH, od kojih danas status izbeglice iz Hrvatske ima još oko 19.038.
Trećina Srba Krajišnika je utočište našla u Vojvodini, trećina na teritoriji Beograda, a trećina u ostalim delovima Srbije.

Kako ocenjujete povratak Srba u Hrvatsku?

-Taj povratak je sporadičan i zapažen je značajan pad interesa za povratkom. Čini se da hrvatska država preduzima sve da se on nikad i ne desi, neprestano stvarajući tenzije. Podsetiću da se svake godine uoči obeležavanja "Oluje" u Hrvatskoj vodi izrazita antisrpska propaganda i evocira atmosfera devedesetih. To nije dobro i svakako ne doprinosi povratku izbeglih.

Da li se zna koliki je njihov broj?

- Prosečno je godišnje asistirano na povratku oko 30 porodica, a tokom protekle godine prevezli smo samo 19 porodica.

Koliko se Krajišnika uopšte vratilo u Hrvatsku?

- Nedavno je, na inicijativu UNCHR, izrađena obimna studija Manjinski povratak u Republiku Hrvatsku, u kojoj je navedeno da je od oko 130.000 registrovanih povratnika srpske nacionalnosti, u Hrvatskoj ostalo da živi samo 38 procenata, a da se u Srbiju vratilo čak 45 odsto. To isto istraživanje je pokazalo da je 17 odsto povratnika umrlo, što ne treba da čudi, jer je trećina povratnika starija od 65 godina.

Koji su i dalje nerešeni problemi?

- I pored određenog napretka, i dalje postoje još mnoga otvorena i nerešena pitanja. Među

Problemi sa radnim stažom

Vladimir Cucić ističe da su među otvorenim problemima u rešavanju problema Krajišnika i problem evidencije radnog staža, zato što je navodno ta predratna dokumentacija ili uništena ili nedostupna, a potpuno nerešen problem je zaštita privatnog vlasništva Srba.

ključnim je pitanje održivog povratka, a to je pre svega pravno pitanje. Ako se izbeglica odluči na integraciju u Srbiji, svoje potrebe rešava ovde, ali prava može da ostvari samo u državi koja mu je ta prava uskratila, a tu mislim konkretno na Hrvatsku.

Šta je neophodno za "održiv povratak"?

- Da bi povratak bio održiv, povratniku je potrebno da ga lokalna zajednica prihvati. Može država da se deklariše kao ambijent u kome nema nikakvih prepreka, ali ako naši povratnici u Lapcu, na Baniji, Kordunu... nemaju posao i školu za dete, ako nemaju pristup javnim službama, ambulantu ni autobus da odu do najbližeg mesta, onda nema ni uslova za održivi povratak.

To su egzistencijalni problemi, zar ne?

- Tako je. Ako povratnik ne može da ostvari osnovne egzistencijalne uslove, ako se ne oseća bezbedno i ako mu nije omogućen dostojanstven život, on se ponovo vraća u Srbiju ili odlazi negde drugde.

Drugi veliki problem je činjenica da Krajišnike u Hrvatskoj i dalje hapse?

- Činjenica je da se i 23 godina posle ratova ljudi i dalje hapse u Hrvatskoj. Na taj način, nemam dileme, opstruira se njihov povratak i stvara nesigurnost. U najvećem broju slučajeva ti Krajišnici na kraju nisu procesuirani, već se zadržavaju u pritvoru dovoljno dugo da im više ne pada na pamet da ponovo krenu za Hrvatsku.

I dalje je otvoren i čitav set pitanja iz dela "stečenih prava"?

- Postoje problemi i kada je reč o sporosti u rešavanju preostalih zahteva za obnovu porodičnih kuća uništenih tokom oružanih sukoba, zatim i dalje je nerešen veliki broj zahteva za stambeno zbrinjavanje bivših nosioca oduzetih stanarskih prava, a tu je i problem sticanja prava vlasništva za bivše nosioce stanarskog prava koji se stambeno zbrinjavaju u Republici Hrvatskoj, jer je cena otkupa stanova previsoka. Tih problema zaista ima mnogo.

Ko je u najnepovoljnijem položaju?

- To su oni Srbi koji odluče da se vrate u urbane sredine. Tamo su suočeni sa nemogućnošću zaposlenja, a samim tim se postavlja pitanje održivosti takvog povratka.

Šta je sa imovinom u delovima Hrvatske koji nisu bili zahvaćeni ratom?

- Svi vlasnici miniranih i oštećenih kuća terorističkim aktima, van područja ratnih dejstava, do danas nisu ostvarili nijedan vid obeštećenja za oštećenu ili uništenu imovinu. Uz to treba napomenuti i da je u sredinama gde se Srbi vraćaju ogroman problem što je infrastruktura uništena, a teško možemo da pričamo o povratku ukoliko nema vode, struje, prevoza, domova zdravlja ili škola.

Srbija gradi domove

Cucić s ponosom ističe da je povodom 20. juna - Svetskog dana izbeglica, u Srbiji useljen 2000. korisnik Regionalnog stambenog programa.
- Za više od 5.000 novih porodica biće obezbeđen dom do kraja realizacije ovog projekta, a to je 2020. godina. Istovremeno, otvorena su 24 gradilišta stanova širom Srbije, 235 porodica je 5. marta 2018. useljeno u stanove u beogradskom naselju Ovča, dok se u naselju Kamendin intenzivno radi na izgradnji novih 270 stanova. Srbija je samo u periodu od 2008. do 2017. godine iz budžetskih sredstava omogućila da se u 175 jedinica lokalne samouprave, uključujući i opštine na Kosovu i Metohiji, stambeno zbrine više od 6.000, a ekonomski osnaži više od 5.000 porodica izbeglica i interno raseljenih lica.

 

Život bez apoteke, struje i vode

Prema popisu iz 1991. godine, Knin je brojao 12.331 stanovnika, od čega je 9.867 bilo srpske nacionalnosti. Dvadeset godina kasnije, grad Knin je brojao više od 3.355 stanovnika srpske nacionalnosti, odnosno 23 odsto ukupnog broja.

- U Kninu imamo dogradonačelnika, a u županiji Šibensko-kninskoj dožupana i u oba slučaja zagarantovani broj činovnika shodno broju registrovanih glasača srpske nacionalnosti. Istini za volju, njihov uticaj je minoran, izgledaju kao fikusi - kaže Dragoljub Čupković, jedan od retkih Srba koji je ostao u Kninu.

Čupković kaže da Srbe u Kninu i danas najviše muči povratak imovine, vraćanje stanarskog prava, nerešene penzije, obnova uništene imovine i zaposlenje.

- U selima oko Knina gde je mahom starije stanovništvo najveći problem nepostojanje stalnog prevoza, ali i trgovina, domova zdravlja, apoteka. U dobrom delu i dalje nema ni struje, ni vode.
Prema podacima Međunarodnog crvenog krsta, 1995. godine u Hrvatskoj, odnosno tadašnjoj RSK, posle "Oluje" je ostalo tek desetak hiljada Srba, uglavnom Kordunaša.

Ubijani uglavnom nemoćni

Tokom hrvatske operacije "Oluja", prema podacima Veritasa stradalo je 1.859 Srba od kojih se 795 i dalje vode kao nestali.
Šezdeset pet procenata ubijenih su civili, 29 odsto žene, a čak 51 posto stariji od 60 godina.
Veritas raspolaže sa informacijama o lokaciji još 270 poznatih grobnih mesta srpskih žrtava iz "Oluje", ali Hrvatska već godinama ne čini ništa kako bi se te lokacije istražile.

Od domaćina postali nomadi

Na pitanje da li se nešto promenilo u Hrvatskoj kada je reč o Srbima, posebno kada je reč o povratku, Veljko Ostojić iz Dvora na Uni, koji je preživeo pakao Petrovačke ceste, a sada živi kao izbeglica u Kraljevu, odmahuje rukom:
- Najviše tišti što se dalje od početka nije odmaklo po pitanju naše imovine. I dalje je veliki broj porodica izbeglih u Bosnu i Srbiju koje se bore za opstanak i egzistenciju. Tačno je, sporadično se dodeljuju stanovi i montažne kuće, ali to nije dovoljno da bi se rešila naša imovinska pitanja. Preko noći smo, od domaćina postali nomadi - kaže Veljko Ostojić.

Spisak srušenih svetinja

Zahvaljujući Milojku Budimiru, popisane su sve srpske svetinje srušene na prostoru Dalmatinske eparhije. Ovo je samo deo tog spiska:
Crkva Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Benkovcu (1875)
Crkva Rođenja Svetog Jovana (1739) u Bilišanima Donjim
Svetih apostola Petra i Pavla (1524.) u Biovičinom Selu i Biočiću (1780)
Svete Trojice (1577) u Biskupiji
Svetih Joakima i Ane (14. vek) u Bribiru
Manastir Dragović (1395)
Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja (1537) u Žagroviću
Svetog Georgija (1897) u Žegaru
Svete velikomučenice Nedjelje (1990) u Karinu
Crkve Svetog Nikole (1536) i Svetih Kirila i Metodija (1891) u Kistanju
Pokrova Presvete Bogorodice (1866) i Svetog Georgija (1468) u Kninu
Svetog kneza Lazara (1889) na Dalmatinskom Kosovu
Rođenja Presvete (1856) u Medviću
Svete Trojice (1682) u Obrovcu
Svete Nedelje (1929) u Oćestovu
Svetog Georgija (1618) u Plavnom
Svetog arhangela Mihaila (1875) u Crnim Potocima kod Strmice

Zvezdin stroj prognanika


Nikola Đurić je sa 15 godina izbegao tog 4. avgusta. Do tada je sa roditeljima i sestrom živeo u Dvoru na Uni.

Po dolasku u Srbiju ubrzo je osmislio sajt banija-onlajn kako bi, na početku okupio na jednom mestu svoje Banijce, a potom i sve Krajišnike. Danas je ovo jedan od najposećenijih sajtova za ljude koji su ne svojom voljom napustili Hrvatsku.

Jedan od poslednjih, veoma čitanih priloga je nastao na tragu Svetskog prvenstva u fudbalu i tadašnjih prepucavanja da li je golman hrvatske reprezentacije po nacionalnosti Srbin ili Hrvat.
Nikola Đurić je istražio ovu temu i ustanovio da je na tom prvenstvu igrao i jedan od mališana izbeglih u "Oluji". Takođe, otkrio je i da trenutno u prvoj postavi Crvene zvezde nastupaju čak četvorica dečaka iz "Oluje".

Prvi je već pomenuti učesnik Svetskog prvenstva u fudbalu, reprezentativac Australije, Miloš Degenek. Rođen u Kninu, rodnu Hrvatsku napustio je u traktoru sa porodicom. Tada je imao nepune dve godine. Bili su prinuđeni da ostave apsolutno sve što su imali. Otkrio je da njegovi roditelji više nikada posle toga nisu bili u Orliću odakle mu je otac, ni u Mokrom Polju, odakle je majka.
Milan Borjan, golman Zvezde, rodom je iz Knina i te 1995. je imao samo osam godina.

Rođen u koloni

Zoran Popović, takođe golman, izbegao je iz Pakraca sa samo sedam godina, a Stefan Hajdin, bek, poreklom iz Vojnića, a rođen je u Glini, u koloni izbeglih Krajišnika avgusta 1995, je imao samo godinu i po dana.

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
  • 2019 © - vesti online