Šta je Hrvatskoj donelo članstvo u EU?
U nedelju se navršava pet godina hrvatskog članstva u Evropskoj uniji. Populisti traže da Hrvatska ode iz Unije, hrvatska predsednica žali se da zbog te proklamovane mobilnosti mladi odlaze iz zemlje, svi se žale da evropski fondovi nisu dovoljno iskorišćeni i za to okrivljuju političke protivnike, a analitičari upozoravaju na jačanje radikalne desnice. Kakav je bilans Hrvatske posle pet godina članstva?
"Eksplozija protivsrpskog raspoloženja"
- Članstvo u Evropskoj uniji donelo je Hrvatskoj dosta pogodnosti - kaže za Radio Slobodna Evropa socijaldemokratski evroparlamentarac Tonino Picula, u čijem ministarskom mandatu je Hrvatska postala članica EU.
- Olakšan je pristup hrvatskih preduzeća evropskom tržištu, pojačan je interes preduzeća iz EU i izvan nje za hrvatska preduzeća, omogućen je pristup nekim novim znanjima i tehnologijama, kao i strukturnim fondovima, ali se propustilo da se od drugih država članica preuzmu alati pomoću kojih su one mogućnosti članstva iskoristile bolje nego Hrvatska - kaže Picula.
- Profitirali su pre svega oni delovi društva koji su se dobro adaptirali na nove evropske standarde, koji su zapravo - znali šta hoće! Međutim, članstvo u EU doživeo je negativnije onaj inertniji dio društva, koji se nije mogao, želeo ili znao nositi s tim promenama - dodaje on.
Picula je uveren da je stabilnost i budućnost evropskog jugoistoka u Evropskoj uniji hrvatski strateški interes i da će Hrvatska dovršiti proces svoje tranzicije kada svi njeni susedi budu u EU.
Za političkog analitičara Žarka Puhovskog pet godina članstva u Uniji imalo je dve faze, od kojih je u prvoj bilo sve negativno. Ekonomija je bila u krizi, jer je kriza potresala EU, dok se hrvatska ekonomija nije snašla sa gubitkom jednih tržišta i ulaskom na veliko evropsko tržište.
- Na drugoj strani, radikalna desnica se nakon ulaska Hrvatske u Uniju prestala praviti bolja nego što jeste. I nakon ulaska u EU došlo je do eksplozije protivmanjinskog, pre svega protivsrpskog raspoloženja, tako da je odjednom u Vukovaru 2014. ili 2015. godine ćirilica bila puno veći problem nego 1997. ili 1998. godine, kada je mirna reintegracija krenula, a rat bio puno bliži - kaže Puhovski.
- U drugom delu tog petogodišnjeg razdoblja ekonomska situacija se znatno popravila, iako ne toliko da spreči odlazak ljudi u druge zemlje EU zbog boljih plata i boljih uslova rada. Kratkoročno, očekujem ekonomski napredak, ali strahujem šta ćemo sa vrlo verojatnim jačanjem evropske desnice i uticajem toga na prilike u Hrvatskoj - zaključuje Puhovski.
