Crna Gora: Vojna saradnja sa Turskom je protiv Rusije?
Crnogorski poslanici u okviru prvog prolećnog zasedanja Skupštine Crne Gore ovih dana razmatraju različite teme a jedna je posebno skrenula pažnju - Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Crne Gore i Republike Turske o saradnji u oblasti odbrambene industrije.
"Zamislite da pradedi kažete da sarađujete sa Turskom, a Rusija..."
Sporazum koji podrazumeva proizvodnju, nabavku, održavanje, tehničku i logističku podršku u oblasti odbrane, otvorilo je niz pitanja o suštini saradnje i političkim posledicama između Crne Gore i Turske.
Ministarka ekonomije Dragica Sekulić istakla je da bi usvajanje ovog zakona trebalo da podstakne zaključivanje novih sporazuma, a da će jedna od mogućnosti biti izvoz čelika na tursko tržište, od čega bi naročito mogla da ima koristi Železara u Nikšiću koja je inače u vlasništvu turskog Toščelika.
Međutim, za deo opozicionih stranaka je predloženi Sporazum o vojno tehničkoj saradnji između Crne Gore i Turske sumnjiv, odnosno sumnjive su namere i Turske i Crne Gore. Pa je tako poslanik opozicionog Demokratskog fronta Strahinja Bulajić upitao:
"Nije mi jasno zašto baš sa Turskom? Posebno ako su već i jedna i druga zemlja članice NATO. Pitam vas da li je to možda rezultat koaliranja Demokratske partije socijalista i Bošnjačke stranke?"
Slaven Radunović, poslanik Demokratskog fronta, napravio je paralelu između odnosa zvanične Crne Gore prema Rusiji i prema Turskoj.
"Zamislite da se vaš ili moj pradeda sada probudi iz sna nakon sto godina i da mu kažu da Crna Gora potpisuje sporazum o naoružanju sa Turskom a uvodi sankcije Rusiji. Vi ste u ovih zadnjih desetak godina uspeli da potpuno obrnete sve što je tradicija", istakao je Radunović.
Na diplomatske odnose Crne Gore prema Turskoj i Rusiji, odgovorio je Ranko Krivokapić iz Socijaldemokratske partije, koji je kazao da ti odnosi nisu u koliziji, već da se Crna Gora moguće približava i Rusiji i Turskoj.
- Ispratio sam devet susreta u prošloj godini između predsednika Erdogana i predsednika Putina. Toliki broj susreta u jednoj godini između dva državnika ne postoji nigde kao primer na svetskoj političkoj sceni. Ako tome dodamo da je Turska kupila poslednju generaciju ruskih balističkih projektila, onda će vam biti jasno kako je relativno to da smo se približili Turskoj a odmakli od Rusije. Može biti da smo se primakli i Rusiji i Turskoj - konstatovao je Krivokapić.
