Dan kada je spasena Srpska
Operacija Koridor 92 jedna je od najslavnijih bitaka u proteklom odbrambeno-otadžbinskom ratu i da je pitanje da li bi bilo Srpske da koridor nije uspostavljen, izjavio je predsednik RS Milorad Dodik na Dugoj njivi, gde je položio vence na Spomen-obeležje stradalima u ovoj akciji.
Umirovljeni vladika Konstantin služio je parastos za 413 pripadnika vojske i policije Republike Srpske i Republike Srpske Krajine poginulih u ovoj operaciji.
Dodik je podsetio da je tada spojen spojen istočni i zapadni deo Republike Srpske, koji je značio neophodnu dostavu svih sredstava za život stanovništvu u istočnom delu RS. Napomenuo je da je ta vojna akcija bila motivisana, pre svega, sramnom odlukom Saveta bezbednosti UN koji nije dozvolio da se za bebe u banjalučkom porodilištu dostavi kiseonik, te da je proboj Koridora bio neophodan.
Bitka za put života bila je ključ opstanka srpskog naroda, koridor je u tim danima 1992. godine bio jedini spas za nas i našu decu, a to nam je bio vetar u leđa da krenemo u odlučujuću bitku i u proboj koridora i uspeli smo. Sa ponosom tim rečima slavne i sudbonosne dane iz leta 1992. danas prepričavaju starešine i komandanti u čije je biografije upisano da su bili deo operacije izvedene 24. juna pre 26 godina.
Nastavak borbe iz Drugog svetskog rata
Savanović je ocenio da su borbe za ovaj prostor, koje su počele 1992. godine, nastavak borbe iz Drugog svetskog rata, pa i ranije iz Velikog rata, a da je namera neprijatelja bila da ne bude Srba zapadno od Drine.
- I danas svetski moćnici sa neprijateljima Srba na ovom prostoru hoće da nam uspostave meru i prostor gde ćemo živeti i zato su ove borbe, posebno iz odbrambeno-oslobodilačkog rata, borbe srpskog naroda za slobodu i očuvanje svoje teritorije - ocenio je Savanović.
Okidač za donošenje odluke o probijanju koridora bila je smrt 12 beba i umiranje bubrežnih bolesnika u banjalučkom Kliničkom centru zbog nemogućnosti dopremanja kiseonika, jer je na snazi bila vazdušna blokada koju je uveo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Tadašnji komandant Prvog krajiškog korpusa Vojske RS general Momir Talić je tadašnjem načelniku Štaba Prve oklopne brigade i komandantu taktičke grupe jedan Novici Simiću izdao naređenje: Hoću koridor do Vidovdana, pa makar bio kozja staza. Neću da deca umiru!
- Da kojim slučajem nije probijen koridor, siguran sam da danas ne bi postojala RS. Iz operacije Koridor najbolje se vidi ko je bio agresor, a ko je branio svoju teritoriju i svoja vekovna ognjišta - kaže nekadašnji načelnik Štaba Prvog krajiškog korpusa Boško Kelečević.
Probojem koridora teritorija Srpske postala je kompaktna, oslobođeni su Brod, Derventa, Odžak i Modriča i 16 većih ili manjih sela, formirane četiri opštine i pet brigada.
Predsednik Odbora Vlade RS za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Milenko Savanović kaže:
- Tim podvigom je udahnut život za 1,5 miliona ljudi.
U subotu uveče u Skugriću kod Modriče je obeleženo 26 godina od susreta boraca Prvog krajiškog i Istočno-bosanskog korpusa u akciji proboja Koridora 1992, koja je time okončana. Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Milenko Savanović rekao je da je proboj bio herojski, da je poginulo 413 vojnika, a da je u borbama, koje su trajale do 6. oktobra 1992, kada je uspostavljena granica rekom Savom do ušća Une i do ušća reke Bosne, ranjeno 1.918 boraca.
Susret pod borbom
Komandant Prvog bataljona Druge posavske brigade Vojske Republike Srpske major Savo Bosić rekao je da je mesto susreta boraca dva korpusa istorijsko mesto.
On se prisetio da je susret sa krajiškim jedinicama bio pod borbom, te da su se u mestu Živkovo Polje sastali borci dve izviđačke grupe, što je praktično predstavljalo proboj koridora.
