Srpskoj se sprema 5. oktobar
Republici Srpskoj želi da se nametne istovetan scenario kojim je u Srbiji došlo do smene vlasti 5. oktobra 2000. Koristi se ne samo ista režija, već i scenografija i finansijeri. Ideja je da se na ulicama stvori kritična masa koja bi izazvala nerede, a onda bi to bio povod da se u Srpsku upute snage NATO-a koje bi "smirile situaciju", a zapravo učinile sve da se promeni režim.
Osnovi plan kreatora ovakvog scenarija devastiranja RS je teza "kada uklonite Dodika, Srpska se ruši kao kula od karata". To im neće proći", ovo u intervjuu za "Vesti" tvrdi prof. dr Predrag Ćeranić, dekan Fakulteta bezbednosnih nauka u Banjaluci.
Suptilna diverzija
Kako ocenjujete bezbednosnu situaciju u BiH danas?
- Bezbednosna situacija u BiH se može oceniti kao kompleksna i veoma napeta. Pored svih bezbednosnih implikacija koje proističu iz migrantske krize, na sceni su i podrivačke, odnosno prevratničke delatnosti. Američka "duboka država" i zvanični London nastoje da stvore haotično stanje u BiH, a što bi pogodovalo stranoj intervenciji.
Tih pokušaja je bilo i ranije?
- Tako je. Na primer, 2014. godine kada je tokom februarskih protesta u Federaciji BiH zapaljeno nekoliko zgrada kantonalnih vlada, a u plamenu je bila i zgrada Predsedništva BiH. Organizatori, aktivisti nevladinih organizacija na stranim donacijama, pokušali su da nemire prenesu i u Srpsku, konkretno u Banjaluku i Bijeljinu, ali se sve svelo na manje grupe koje nisu uspele animirati širu javnost. U Bijeljini su čak spontano organizovani antiprotesti.
Udar na Lukača
Zbog čega tvrdite da su napadi na Dodika zapravo napadi na Srpsku. Zar nije logično da opozicija želi da smeni vlast?
- Zaključak kreatora aktivnosti kojima se nastoji politički devastirati Srpska je da "kada uklonite Dodika, Srpska se ruši kao kula od karata". Svi njihovi napori idu u tom smeru, a u agendi im je i kriminalizacija MUP RS i eliminisanje Dragana Lukača sa mesta ministra unutrašnjih poslova, jer se pokazalo da je MUP RS neprobojna brana.
Zašto ističete te proteste?
- Zato što se sve ponavlja, ali organizatori, isti kao i te 2014, i dalje deluju iza scene, ali ovoga puta mnogo suptilnije. Sada se u Republici Srpskoj, zarad nekih političkih ciljeva, koristi jedna porodična tragedija, smrt 21-godišnjeg Davida Dragičevića. I kao što je Fahrudin Radonjčić te 2014. ministar bezbednosti BiH podržao demonstrante, danas to ponovo radi kadar SDS-a, Dragan Mektić. On otvoreno podržava protestna okupljanja. To čine i iste ambasade, ali ipak mnogo diskretnije. I sve drugo je isto. Ponovo svoje performanse izvodi nevladin sektor obučen od "otporaša" Srđe Popovića.
Plan za posle izbora
Hoće li oktobarski izbori biti povod za eskalaciju tenzija u Srpskoj?
- Tenzije su stvorene, a kada će, i da li će doći do eskalacije, zavisi od toga hoće li "otporaši" uspeti da stvore "kritičnu masu" od najmanje 10.000 ljudi i pokrenu je sa banjalučkog Trga Krajine. Iz iskustva 5. oktobra, događaja u Ukrajini, Libiji, Siriji itd. znamo da se tada ispolji nasilnički karakter "nenasilnih protesta". Sigurno je da bi policija Srpske zaštitila njene institucije, ali bi nakon takve intervencije usledile optužbe, a OHR bi mogao situaciju okarakterisati kao haotičnu i pozvati NATO da zaštiti Dejtonski sporazum. U tom kontekstu treba i posmatrati dolazak 40 britanskih komandosa, elitne jedinice namenjene za izvođenje specijalnih, odnosno obaveštajnih operacija, koji bi uz NATO snage iz susedne Hrvatske mogle ugroziti politički kapacitet Srpske.
Ujedinjenje u srcima
Na koji način bi Dodik kao član Predsedništva BiH doprineo poboljšanju pozicije RS kako je najavio?
- Tome može doprineti na više načina, a osnovni je afirmacija Dejtonskog sporazuma i povratak otetih nadležnosti Republici Srpskoj.
A može li se očekivati njegova "pomirljivost" kao člana Predsedništva BiH, kada ne odustaje od ideje od ujedinjenja RS i Srbije?
- Milorad Dodik govori ono što je u srcima prekodrinskih Srba i zato odnosi uzastopne pobede na izborima. On je i istakao da je ujedinjenje sa Srbijom dugoročan cilj, za buduća pokoljenja. Ovovremeni cilj je afirmacija i primena onog što je potpisano u Dejtonu. Povratak otetih nadležnosti, prvenstveno u oblasti bezbednosti.
Koliko je izvesno da se stvori ta "kritična masa"?
- Demonstranata na okupljanima je sve manje zato što sve više ljudi postaje svesno opasnosti koja se krije iza orkestrirane kampanje koja se vodi protiv MUP RS. Otuda verujem da je sve manje izgleda da bi moglo da dođe do stvaranja "kritične mase". Mislim da je toga svesna i opozicija, pa je već osmišljen alternativni plan da se i pre i posle okončanja oktobarskih izbora oni negiraju, a samim tim negira i očekivana pobeda koalicije okupljene oko stranke Milorada Dodika.
"Džamijska ruta" za džihadiste
Koliko će "džamijska ruta" ugroziti bezbednost BiH?
- Reč je o veoma ozbiljnom, opasnom problemu. "Džamijska ruta" omogućava migrantska kretanja za povratak ratnika Islamske države i njihovo prebacivanje ka Evropi. BiH ima problem što će ti migranti biti "zaglavljeni" sa velikim izgledima da tu i ostanu. Služba za strance im nudi obrazac za azilantski status koji kad popune, mogu u BiH ostati dok od nadležnih ne dobiju odgovor po pitanju azila.
Ili će se preko "džamija" dokopati Evrope?
- Njima će na usluzi pre svega biti vehabijske enklave iz koji su, uostalom ka Siriji i Avganistanu i odlazili dobrovoljci.
Koliko je Bosna sigurna s obzirom na veliki broj paradžemata, vehabijskih zajednica, ali i povratnika sa sirijskog ratišta?
- Bezbedna je samo u jednom smislu, što se radikalni elementi ovde osećaju na sigurnom, kao kod kuće, a svoju kuću niko ne želi paliti. Ipak, u BiH se dogodilo nekoliko terorističkih napada, ali ni u jednom slučaju odgovornost nisu preuzeli ni Al Kaida ni Islamska država. U BiH su glavna opasnost prevratnička dejstva i urušavanje Dejtonskog sporazuma.
