Severna Makedonija (ne)moguća misija
Makedonski premijer Zoran Zaev i njegov grčki kolega Aleksis Cipras dogovorili su se da ime bivše jugoslovenske republike bude Republika Severna Makedonija! Ovim sporazumom, postignutim u telefonskom razgovoru dvojice premijera, rešen je spor oko imena koji je opterećivao odnose dve susedne države duže od 25 godina.
Opozicija u obe države nije zadovoljna sadržinom dogovora, ali analitičari su uvereni da je ovog puta stavljena tačka na dugogodišnji spor koji je opterećivao i odnose na Balkanu.
- Nesumnjivo da je to veoma dobra vest za čitav region. Otklonjena je jedna neuralgična tačka koja je tinjala decenijama, ali je to najbolja vest pre svega za Makedoniju. Njoj je sada otvoren put ka EU i članstvu u NATO, gde ih je do sada Grčka blokirala zbog spora oko imena. Setite se da je na samitu NATO u Bukureštu Grčka stavila veto na prijem Makedonije u alijansu - podseća spoljnopolitički analitičar i novinar "Politike" Boško Jakšić.
I dok iz EU, UN, Vašingtona, ali iz susedne Albanije i Kosova, stižu čestitike dvojici premijerima zbog postizanja dogovora, Zoran Zaev nije uspeo da se zadrži ni pet minuta kod predsednika Makedonije.
Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov nakon samo dva minuta prekinuo je sastanak sa Zaevom i ministrom spoljnih poslova Nikolom Dimitrovom, koji su došli da ga informišu o sporazumu oko novog imena njihove države. Ivanov je napustio sastanak bez želje da sazna više o sadržaju sporazuma.
On je u obraćanju javnosti poručio da neće podržati, niti staviti svoj potpis na novi dogovor o imenu Makedonije. Kako je istakao, njegov stav je konačan i da se neće promeniti pod bilo kakvim pritiscima i akcijama.
Micotakis: Protiv tajne diplomatije
Grčkog premijera opozicija je optuživala da vodi tajnu diplomatiju pregovarajući sa Skopljem. Lider konzervativne partije Nova demokratija Kirijakos Micotakis je uzvraćao da spor u vezi s imenom Makedonije nije samo pitanje spoljne politike već ozbiljno pitanje vezano za istoriju Grčke i "sam identitet Grka".
Grčka smatra da ime Makedonija podrazumeva teritorijalne pretenzije na njen severni region, koji nosi isti naziv, a stotine hiljada Grka okupilo se u Solunu ranije ovog meseca u znak protesta protiv upotrebe naziva "Makedonija" u bilo kom rešenju.
Ništa bolje Zaev nije prošao ni kod opozicije, pa su ga iz najveće opozicione partije VMRO-DPNE optužili da "Makedoniju gura u ambis".
Njihov lider Hristijan Mickoski je optužio Zaeva za "težak egzibicionizam na štetu države" i ponovio da njihova partija neće podržati promenu Ustava zbog promene imena Makedonije.
- U balkanskim državama je česta pojava da opozicija smatra da po svaku cenu treba da bude protiv nečega, uključujući i stvari koje je doskora sama podržavala. Gruevski je govorio da treba rešiti problem imena jer Makedonija mora da izađe iz blokade. Rekao bih da to čak i nije politika, već neozbiljan stav koji ne razlikuje državne interese od partijskih ili privatnih - objašnjava Jakšić ponašanje makedonske opozicije.
Spomenici se sele u Solun?
U obrazloženju grčke vlade, pod stavkom 13. se objašnjava kakav je dogovor postignut u vezi sa spomenicima koji su podignuti u centru Skoplja, a odnose se na Aleksandra Makedonskog i druge ličnosti iz helenističke istorije.
Vlada u Atini podseća da su severni susedi već promenili naziv aerodroma, auto-puta i stadiona koji su nosili nazive Aleksandra Makedonskog, a da se sada predviđa ili razmena statua s opštinom Solun ili će, ako do razmene ne dođe, Makedonci staviti table na statue i spomenike da bi bilo jasno da su to simboli grčke kulture.
Na primer, Konjanik u Skoplju će imati natpis da je iz helenističkog perioda i napomenu da simbolizuje prijateljstvo Grčke i BJRM.
Naš sagovornik, međutim, smatra da vlada Zorana Zaeva ima stabilnu većinu, neće imati problem da ovaj sporazum potvrdi u skupštini, gde ima stabilnu većinu. Veće probleme može imati Cipras sa svojom opozicijom, smatra Jakšić.
- Mislim da bi referendum relativno lako prošao u Makedoniji, jer će se Albanci pozitivno izjašnjavati o sporazumu, dok bi u Grčkoj to bila teža stvar, ako se samo setimo koliko je u prethodnom periodu stotina hiljada ljudi izašlo na proteste zbog imena severnog suseda - podseća Jakšić.
Problem od četvrt veka
Objašnjavajući predsedniku Grčke Prokopisu Pavlopulosu šta sporazum sadrži, Cipras je naglasio da je postignut "dobar sporazum, koji ispunjava sve uslove koje je postavila grčka strana" te da "Grčka vraća sebi istoriju drevne Makedonije, koju je ranije svojatala vlada susedne zemlje".
"Grčka vlada uspeva da reši problem koji je opterećivao grčku diplomatiju, ali i grčko društvo duže od dvadeset pet godina. Grčka uporedo jača stabilnost i saradnju u izuzetno kritičnom trenutku za region, ističući svoju ulogu kao evropskog stuba mira, bezbednosti i razvoja na Balkanu", navodi se u saopštenju Ciprasovog kabineta.
Makedonska crkva dobija priznanje?
Povodom najave da su Grčka i Makedonija usaglasile sporazum o promeni imena te bivše jugoslovenske republike, oglasio je vaseljenski patrijarh Vartolomej, koji je pozvao sestrinske crkve da prihvate "crkvu u Skoplju" u pravoslavno jedinstvo.
Patrijarh Vartolomej je tom prilikom citirao poruku apostola Pavla Korinćanina da "kada pati jedan, trpe svi, a kada je jedan srećan, svi se raduju".
Nekanonska Makedonska pravoslavna crkva se smatra raskolničkom u pravoslavnom svetu, a patrijarh Vartolomej poručuje da postojanje raskola nije dovoljan razlog za napuštanje celog jednog naroda, preneli su makedonski mediji.
Od parlamenta do referenduma
Sporazumom je predviđeno da vlada Zaeva pošalje pisma vladama više od 190 zemalja koje su priznale Republiku Makedoniju da od sada koriste naziv Severna Makedonija u bilateralnim odnosima i međunarodnim forumima.
Od jula do decembra ove godine vlada Zaeva bi trebalo da održi referendum o prihvatanju sporazuma i ako rezultat bude pozitivan, da obavi ustavnu reviziju. Ako ishod referenduma bude negativan, u sporazumu postoji Plan B za održavanje "parlamentarnih izbora referendumskog karaktera". Kad se završi sva ta procedura, tek tada će sporazuma biti upućen grčkom parlamentu na ratifikaciju, a istovremeno će ga ratifikovati i susedne zemlje koje su članice NATO
Služeći liturgiju povodom jučerašnjeg praznika Svetog apostola Vartolomej je poručio:
- Kad je jedan od naše braće okvaflifikuje kao otpadnik ili jeretik, pa čak i više njih, a posebno kad je to ceo narod, milioni ljudi su van crkve na osnovu te podele. Tada je potrebna hitna reakcija i poziv na duhovno buđenje. Apostolska dužnost crkve je traži načine spasenja naše braće u Skoplju i Ukrajini. To je naša obaveza i odgovornost da prihvatimo istinu u okviru kanona crkve. Zato naša Vaseljenska patrijaršija brine o ljudima celog sveta i svih naroda i ljudi bez izuzetka.
Sveti sinod Vaseljenske patrijaršije je krajem maja saopštio da će u okviru svojih ovlašćenja i prerogativa učiniti sve i razmotriti mogućnost da da se "crkva u Skoplju" vrati u kanonski okvir pod imenom Ohridska arhiepiskopija.
To je saopšteno nakon što su makedonska crkva i premijer Zoran Zaev pisali Vaseljenskoj patrijaršiji da preduzme korake da prepozna autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve - Ohridske arhiepiskopije, kao i primi je u punopravno članstvo pravoslavnog sveta.
Novo ime za sve namene
Nov naziv Makedonije će u praksi stupiti na snagu tek posle neophodnog perioda pripreme i to i za "za sve namene" (erga omnes), na čemu Grčka insistira još od 2008. godine, kada je blokirala približavanje Makedonije EU i prijem u NATO. Drugim rečima, Atina je uspela da sporazumom postigne to da se i na unutrašnjim dokumentima Makedonije nalazi nov naziv države, dok je Skoplja bilo za to da u unutrašnjoj upotrebi ostane njihovo sadašnje ime.
Takođe, grčka strana uspela je da dogovori da se na pasošima i ličnim kartama makedonskih građana nalazi nov naziv države. Tamo gde je napravljen ustupak Makedoniji jeste to da će identitet građana ostati makedonski, mada uz navod da nemaju veze s drevnom grčkom civilizacijom.
Naziv "makedonski jezik" je druga dobit Skoplja u sporazumu jer je ono insistiralo da se "poštuje osetljivost i dostojanstvo naroda", te Skoplje nije htelo da se povuče "po pitanju jezika i identiteta", što je Atina na kraju i uvažila.
