Stranci digli ruke: Bosni preti totalni kolaps
Ukoliko se bošnjački i hrvatski lideri ne dogovore o izmenama izbornog zakona u BiH, država će biti pred blokadom. Bošnjački politički lideri bi trebalo da shvate da u BiH postoje dve vrste državnih organa - oni koji su namenjeni predstavljanju svih građana i oni koji su namenjeni predstavljanju konstitutivnih naroda, piše Sputnjik.
Teško je u nekoliko rečenica objasniti problem sa izmenama izbornog zakona u BiH. Ali to za tu državu i nije neka novina. Novinari imaju naročito težak zadatak da javnosti, pogotovo onoj koja ne živi u BiH, približi ovaj problem koji preti da blokira institucije BiH i zemlju odvede u, od nekih, već dugo očekivani kolaps.
Ukratko, problem izmena izbornog zakona BiH tiče se spora između Bošnjaka i Hrvata u entitetu Federacija BiH.
Politički predstavnici hrvatskog naroda, ne želeći da im se više dogodi da Bošnjaci glasaju za hrvatskog člana Predsedništva BiH, kao što se svojevremeno dogodilo izborom Željka Komšića, traže rešenje kojim bi, u skladu sa političkim načelima kojima je BiH u Dejtonu konstituisana kao država, njihova zastupljenost u organima Federacije, a automatski sa tim i u centralnim organima u Sarajevu, bila u skladu sa izbornom voljom hrvatskog naroda.
Koliko je situacija oko ovog, za Hrvate, kako se čini, pitanja od životnog opstanka komplikovana, možda govori i činjenica da se pre desetak dana oglasila i Venecijanska komisija, kojoj su predlozi izmena izbornog zakona predati na razmatranje.
Međutim, i ovo konsultativno telo EU za ustavna i zakonodavna pitanja kao da je opralo ruke izjavom da rešenje pitanja izmena izbornog zakona zavisi od domaćih vlasti.
S druge strane, poslednje izjave još aktuelnog člana Predsedništva BiH iz reda Bošnjaka, Bakira Izetbegovića, govore u prilog tome da njegova SDA, ali ni druge bošnjačke stranke, neće odstupiti od dosadašnjih stavova. Situaciju komplikuje i činjenica da su opšti izbori u BiH već raspisani za oktobar, a izborna pravila, običaj je, ne menjaju se tokom izborne trke.
Upravo u tome najveći problem vidi i Milan Sitarski iz mostarskog Instituta za društveno-politička istraživanja, koji je sačinio svoj predlog izmena izbornog zakona. Rok za dogovor bošnjačkih i hrvatskih političara istekao je, kaže on, utakmica je već počela i pravila igre se ne mogu menjati, kaže on.
- Međutim, najveće zlo je da dođe do blokade države, jer sada imamo rupu u izbornom zakonu. Tako da, ako se izmene pravila u toku utakmice, ona će omogućiti da se na miran i konstruktivan način sve završi. To je bolje nego da dođemo u situaciju da barem polovina vlasti na određenim nivoima ne može da se konstituiše na osnovu rezultata izbora koji nas očekuju - objašnjava Sitarski.
Da li će doći do razumnog rešenja, za koje Bakir Izetbegović kaže da postoje minimalne šanse, upravo zavisi od njega i ostalih bošnjačkih lidera, jer BiH, kaže Sitarski, ima dve vrste organa vlasti - jedne koji su namenjeni predstavljanju građana i druge, namenjene predstavljanju konstitutivnih naroda.
