Titov "Galeb" mira i razdora (7): Šef na putu, država u haosu
Početak 1961. godine svetu nije obećavao ništa dobro. Trka u naoružanju između velesila, kao i neuralgične tačke Vijetnam, Kuba, Laos, Alžir, Kongo, stvarale su napetost i među narodima, i među svetskim liderima.
Brozove čuvare posebno je zabrinjavala sedmomesečna kriza u Kongu, koja se našla i pred Savetom bezbednosti UN, kao i zbivanja u Alžiru. I pored svega, "Galeb" je sa ukupno 404 putnika isplovio 14. februara iz Splita. Došlo je i vreme ručku.
Depeša za depešom
U salonu i brodskoj trpezariji sede abonenti glavne kuhinje, 34 druga i četiri drugarice. Pored Josipa i Jovanke Broz, tu su, između republičkih funkcionera, visokih oficira Armije, lekara, prevodilaca, novinara, inženjera i pisac Dobrica Ćosić i Jovankina sestra Nada Budisavljević.
"Da znate, ručak je uvek u 12.30, a večera u 19.30. Neću nikog da čekam. Bioskop je posle večere", izdaje Tito prvu direktivu pratiocima, a zatim upozorava svoje najviše oficire šta će raditi u slučaju provokacije francuskih pomorskih snaga: "Oružje ćete upotrebiti samo po mom odobrenju. Čuvajte 'Lovćen'! Ako bi Francuzi pokušali da pretresu brod i maltretiraju posadu, odmah dva razarača da stanu oko njega i zaštite ga!"
Mrtav uz Krležu
Na jednom ručku na "Galebu" dok je plovio ka Africi, bilo je dosta šale na račun Dobrice Ćosića jer je počeo da se goji. General Žeželj je pisao i o tome. "Maršal mu govori da je u Parizu imao druga koji je takođe nešto pisao. Bio je prilično debeo, pa je hteo da oslabi. Svakodnevno je uzimao po dva do tri kilograma salate i po pola litre ulja i, naravno, veknu dugačkog hleba, govoreći da će smršati jer jede samo salatu. Spominjao je i pisca (Miroslava) Krležu i njegova dela. Ćosić to sluša i kaže da se 'uz Krležu oseća mrtvim, nesposobnim i da ništa ne zna i ne shvata kad sa njim razgovara".
Tog dana na "Galeb" je iz Beograda stigla informacija da je u glavnom gradu Jugoslavije oko 150.000 ljudi demonstriralo zbog ubistva kongoanskog premijera Patrisa Lumumbe.
Demonstracije su počele posle mitinga na Trgu Marksa i Engelsa, ali su se otele kontroli Partije. Pretvorile su se u takve nerede, da je intenzitetom bio iznenađen i sam Maršal koji je pred polazak u Afriku osudio ovaj atentat. Drugog dana plovidbe iz Akre i Beograda na "Galeb" stiglo je desetine depeša.
Obaveštajna prethodnica, trojica iz specijalnog štaba za Afriku, javljali su Svetislavu - Ćeći Stefanoviću, državnom sekretaru za unutrašnje poslove u Beogradu i Žeželju na "Galebu" da su posetili Kumasi u Gani i sa šefovima policije dogovorili obezbeđenje. I u susednom Togou je održan sličan sastanak u Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde su domaćini naglasili da je "poželjno da Maršal dođe u uniformi zbog utisaka kod naroda, jer bi Tito prvi maršal koji ih posećuje".
Ubistvo Patrisa Lumumbe
Prve posleratne masovne demonstracije u Beogradu bile su one izazvane ubistvom Patrisa Lumumbe. Fotograf Tomislav Petrović ovekovečio je ovaj događaj u zimu 1961. godine. Lumumba je bio prvi premijer nezavisnog Konga i osnivač Kongoanskog nacionalnog pokreta. Na vlasti je bio svega 67 dana. Posle vojnog udara 1960. godine smenjen je protivno ustavu zemlje, a 1. decembra stavljen u kućni pritvor u Leopodvilu. Već 17. januara 1961. mučki je ubijen. Imao je svega 36 godina. Posle ubistva Patrisa Lumumbe, u Beogradu su u znak protesta održane velike demonstracije koje su se pretvorile u nerede. Opkoljena je ambasada Belgije jer se smatralo da su Belgijanci, kao bivši kolonisti, umešani u ubistvo Lumumbe. Jedan od studentskih domova i jedna ulica u Beogradu, Nišu, Subotici i Zaječaru po njemu nosi ime. Patris Lumumba je bio oženjen i imao je petoro dece. Ostao je simbol borbe afričkih naroda protiv kolonijalizma, nalik Argentincu Če Gevari.
Trećeg dana jedna depeša, iz Brisela, odmah je prosleđena Brozu: demonstranti su između 13. i 14. februara napali belgijsku ambasadu u Beogradu, pa je u Briselu jugoslovenskom ambasadoru podnet protest belgijske vlade "sa dubokom indignacijom, jer ne mogu da shvate da je policija bila slabo efikasna", kao i to što se u Jugoslaviji pravi veza između Belgije i ubistva Lumumbe.
Spontana reagovanja
Tito je zatražio detaljnu informaciju iz Beograda šta se stvarno događalo pred belgijskom ambasadom. Priču o tome na "Galeb" mu je lično poslao Aleksandar Ranković, potpredsednik jugoslovenske vlade. Ranković najpre upoznaje Broza da su na vest o ubistvu Lumumbe "počela spontana reagovanja" Beograđana pred belgijskom ambasadom, jer su (13. februara) čuli službenike ambasade kako "bučnom pijankom daju oduška svom zadovoljstvu".
