Latinka Perović: Srbi uvek bili na strani Rusije, tako ih je i Tito pridobio
"Ideja obnove Jugoslavije pomogla je Hrvatima da se zaštite od osvete Srba, ali je spasila i Srbe od njihove vlastite osvete nad Hrvatima", kaže za Radio Slobodna Evropa istoričarka Latinka Perović, koja je početkom 1970-ih bila sekretar Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, a kasnije je smenjena, zajedno sa ostalim liberalima.
"Hrvati i Srbi nemaju ništa zajedničko"
- Ruzvelt kazao da Hrvati i Srbi nemaju ništo zajedničko i da je smešno siliti ih da žive zajedno. "Predsednik smatra da Srbiju treba uspostaviti kao samostalnu državu, a Hrvatsku pod starateljstvom", rekao je jednom prilikom Vinston Čerčil - napominje Perović i dodaje:
- Nakon iskustva prve Jugoslavije, naročito srpsko-hrvatskih odnosa, zatim stvaranja NDH kao kvislinške države, genocida nad Srbima - pojavljuju se takva razmišljanja, uključujući pomenuto Ruzveltovo stanovište.
- Jovan Žujović (antropolog i predsednik Srpske kraljevske akademije) je bio u Francuskoj gde je razgovarao sa ministrom spoljnih poslova, koji je pokazao izvesnu skepsu, rekavši: "Čekajte, kako ćete stvoriti državu u kome će se stanovništvo razlikovati po religijskom opredeljenju i, drugo, kako ćete stvarati državu u koju ćete pokušati da ugurate svakog srpskog podanika u njene granice?". Onda mu je pomenuo jedno poređenje: "Pa, čekajte, da li ste videli negde glavu na kojoj pod kapom stoji svaki pramen kose?".
Dakle, ideja o državi koja bi obuhvatila sve podanike, kao čista etnička država, bila je ovde veoma snažna, ali se pokazalo da njeno ostvarenje zahteva užasna iskušenja, traži velike žrtve i nikad ne donosi prihvatljiv rezultat sa stanovišta dugoročnog interesa naroda - ističe Perović.
Srbi uvek na strani Rusije
- Srbi u Hrvatskoj i BiH su masovno odlazili u partizane zbog ustaških zločina. Međutim, u Srbiji je situacija bila drugačija. Nakon sloma Užičke Republike u jesen 1941, glavnina partizanskih snaga se povlači u BiH i u Srbiji uglavnom deluje samo gerila. U međuvremenu, četničke formacije Draže Mihailovića su imale jako uporište, a postojala je i kvislinška vlada Milana Nedića. Iz tih razloga je u jesen 1944. bacio sve snage na oslobađanje Srbije od Nemaca, ističući da od toga zavisi sudbina ustanka i socijalističke revolucije - objašnjava Perović.
- Srbi su bili nezadovoljni odlukama AVNOJ-a, stvaranjem dveju pokrajina, došlo je do brze nacionalizacije, do obračuna sa razvlašćenim slojevima pod vidom stabilnosti zemlje. Dakle, Srbija je bila nezadovoljna, ali je to podnosila na neki način ćutke - kaže istoričarka.
- Srbi nisu pravili razliku između carske Rusije i socijalističkog Sovjetskog Saveza. Oni su uvek bili na strani Rusije. Profesor Vasa Čubrilović je govorio: "Mi možemo biti kritični prema tom režimu," - aludirajući na boljševike i sovjetski režim - "ali, tradicionalno, Rusija je naš saveznik, slovenska najveća zemlja, veliki oslonac" - dodaje ona.
- Smatram da je Tito u srpskom narodu bio prihvaćen zbog svoje kompatibilnosti sa njegovim ciljevima. Dakle, on je stajao na čelu partije koja je obnovila Jugoslaviju. Bio je oslonjen na tradicionalnog saveznika spskog naroda - na Rusiju, stvorio je vrlo moćnu vojsku koja je tradicionalno važna za Srbiju koja je vodila toliko ratova, stvorio je partiju po uzoru na model ruske partije, kao jednog masovnog pokreta sa veoma čvrstom unutrašnjom organizacijom. Imate zanimljivu situaciju da je on, zapravo, posle 1948. godine, što izgleda paradoksalno, bio široko prihvaćen u Srbiji - objašnjava istoričarka.
Objašnjavajući šta su bili razlozi za Titovu smenu liberala, Latinka Perović kaže:
- Reforma (privredna i društvena) je propala već 1965. godine. Naša smena je bila strateška odluka, to je bila odluka protiv modernizacije, evropeizacije, federalizacije Jugoslavije. Titova ličnost je u velikoj meri bila činilac ograničenja demokratizaciji, pluralizaciji - i političkoj i kulturnoj - reformi države.
Tito: Nema više Jugoslavije
Kad je već u otvorenoj krizi Svetozar Vukomanović Tempo (jedan od vodećih crnogorskih i jugoslovenskih komunista) upitao Tita, koji je bio pred kraj života "Šta će biti sa Jugoslavijom?" Tito je rekao: "Nema više Jugoslavije". Znači, Tito je identifikovan sa Jugoslavijom, a njegov kraj nije iskorišćen da se nađu racionalna rešenja - ističe Latinka Perović za Radio Slobodna Evropa.
Celokupan tekst možete pročitati ovde.