"Druga strana" polemike o izložbi o Jasenovcu: Dosta je opela, dajte da živimo!
Jedan od prvih izbeglica iz Hrvatske u Srbiji, sada predsednik izbegličkog udruženja Centar za komunikaciju Pravda iz Paraćina, Dragan Sekulović, pozvao je srpske i hrvatske političare da prestanu da traže izgovore i počnu da rešavaju životne problem izbeglih Srba iz Hrvatske, među kojima je i 30.000 otetih stanova.
Reagujući na zaoštrenu retoriku zvaničnog Beograda i Zagreba povodom izložbe o Jasenovcu u sedištu UN, Sekulović kaže da je reč o "još jednom odvraćanju od stvarnih problema".
- Svako poštovanje žrtvama i Jasenovca, gde su i moji dedovi stradali, kao i svih ostalih stratišta iz Drugog svetskog rata, ali, dosta više parastosa i opela, jer ja svoju decu i unuke ne mogu nahraniti od tih uspomena. Ljudima treba da se rešavaju aktuelni, životni problemi, a šta će vam veći od činjenice da je Hrvatska prisvojila najmanje 30.000 srpskih stanova i da se taj problem uopšte ne rešava. To je najmanje 120.000 ljudi koji se ne mogu vratiti na svoje. Međutim, umesto da se bave ovim problemom, mi se sada bavimo izložbama i ko je u pravu, a ko ne. Dosta nam je izložbi, vratite nam otete stanove - naglašava Sekulović.
On je pozvao premijera Hrvatske Andreja Plenkovića i ministra spoljnih poslova Srbije Ivicu Dačića, kao i predstavnike međunarodne zajednice, da konačno počnu da primenjuju Aneks G Sporazuma o sukcesiji bivše SFRJ, kao međunarodni sporazum koje su sve države ratifikovale.
- Ovde je reč o imovini onih Srba koji niti su učestvovali u ratu, niti su se u mestima gde su živeli vodila ratna dejstva, niti smo prekršili bilo koji propis Hrvatske. Dakle, reč je o čistoj situaciji. Umesto da se rešava ovaj problem, političari nam u zamenu stalno nude druge teme: parastose, istraživanje grobnica i nestalih, granice i slično. Svako normalan ne može da minimalizuje te teme, ali dajte da prvo rešimo ono što je životno. Nemojmo više političke parade, već da rešimo nešto od krucijalnog značaja i što utire put normalnim odnosima dve zemlje - navodi Sekulović i dodaje da je zvanično prva izbeglica na prostoru Srbije.
- Iz Zadra sam oteran 3. maja 1991. godine. Oteta su mi tri stana i do danas nisu vraćeni. Političari ne shvataju da do pomirenja dva naroda može doći samo onda kada se podvuče crta i kada se svim ljudima vrati njihova oteta imovina. Neka mi vrate moju maslinu, moj grob, moj stan, a onda ćemo stati i razmisliti da li ćemo da živimo kao dobri susedi. To ne znači da moramo da se volimo - kaže Sekulović.
Njujork je bio potreban
Sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske, i član Odbora za Jasenovac SPC, Milojko Budimir ne deli Sekulovićev ugao gledanja.
- Za probleme koje srpske izbeglice imaju bilo je i biće toliko drugih prilika da se istaknu. Ne smatram da je izložba o Jasenovcu dobra za to iz prostog razloga što smo zbog samozaborava i guranja istine pod tepih i doživeli to što smo doživeli. Činjenica je da je međunarodna javnost veoma slabo upoznata i sa onim što se događalo u ovom logoru, pa je otuda izložba u sedištu UN bila do sada najbolja mogućnost da Srbi prezentuju istinu od koje Hrvatska uporno želi da pobegne ili da je minimalizuje. Utoliko više smatram da je loš tajming da se ova tema podredi drugima koje su zaista veoma aktuelne i za našu, izbegličku populaciju, životno goruća - ocenjuje Budimir.
Ispovest žrtve Jasenovca: Decu su živu bacali u peć
Danas 83-godišnja Nevenka, koja se nije predstavila prezimenom, ispričala je za TV Prva potresnu ispovest o stradanju u zloglasnom Jasenovcu gde je dospela sa samo sedam godina, zajedno sa majkom i dvojicom braće.
- Plašila sam se samo da me ne kolju. Neka me ubiju. A bežali smo preko leševa, pa sam zgazila na jednog, a on jauče, a kad se okreneš krvi do kolena, a mi gladni, žedni, zima... Nije bilo ni vode nego piškiš u ruku i popiješ, ne možeš bez tečnosti da živiš - seća se Nevenka.
Od sigurne smrti spasao ih je Nemac - prijatelj njihovog oca.
- To je bilo strašno. Bile su neke male rešetkaste peći i tu dete samo ubace u peć zajedno sa korpicom. Kad su mene hteli da uguraju ja sam bila nemirna i on baci i promaši, a ovaj esesovac dočeka i kaže: Ovo će meni, i tako te noći nas je izveo - nastavlja Nevenka.
Osim Srba, ustaše su u logor odvodile i Jevreje, Rome i neposlušne Hrvate. Ubacivali su ih u vagone u kojima je bila tolika gužva da mnogi ni put nisu preživeli.
Po dolasku u Jasenovac neki su odmah ubijeni, drugi su goli, bosi i iscrpljeni radili do smrti.
Državna komisija Hrvatske konstatovala je broj žrtava 500.000-600.000, od toga više od 20.000 dece.
Većina sadašnjih hrvatskih udžbenika, ipak, navodi da se i dalje rade procene, koje se kreću od 80.000 do 100.000 žrtava.
