Hoće li Vučić i Kolinda u Zagrebu pobediti političku zlovolju?
Predsednika Srbije Aleksandra Vučića u ponedeljak će u Zagrebu dočekati hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, uz vojne počasti, intoniranje himni i smotru "počasne čete", čime će započeti zvanična poseta šefa srpske države Hrvatskojh, prva posle pet godina na tom nivou, poseta koja je samim pozivom postala prvorazredni politički događaj.
Kako Tanjug nezvanično saznaje, Vučić će najpre razgovarati sa svojom hrvatskom koleginicom, potom i sa premijerom Andrejem Plenkovićem.
Slede njegovi razgovori u Saboru, a onda i u Hrvatskoj privrednoj komori, gde će mu se ponovo pridružiti hrvatska predsednica.
Na agendi posete srpskog predsednika je, prema Tanjugovim informacijama, i sastanak s polaznicima Akademije Srpskog narodnog veća i predstavljanje projekta "Budućnost Srba u Hrvatskoj".
U utorak će predsednik Vučić posetiti Vrginmost, mesto velikog stradanja Srba u Drugom svetskom ratu, ali i tokom "Oluje".
Nakon povratka u Zagreb, planirano je da prisustvuje Drugoj velikoj skupštini Srpskog narodnog veća i Zajedničkog veća opština, gde će Vučić imati priliku da razgovara sa velikim brojem Srba u Hrvatskoj.
Da je samo po agendi - bila bi to uobičajena poseta predsednika jedne susedne zemlje.
Pročitajte još:
* Hrvatska: Protesti zbog Vučića
* Zašto Plenković nije pomenuo Vučića u govoru u Evropskom parlamentu
U realnosti - ništa u slučaju ove posete nije uobičajeno, od samog poziva Grabar Kitarović Vučiću, kojim su mnogi, pre svega u Hrvatskoj, bili ne malo zatečeni.
Od tog trenutka, o poseti su se, naime, oglasili i izjasnili gotovo svi u hrvatskoj političkoj i drugoj javnosti - u toj meri i u tolikom obimu da se čini da je poseta unapred "potrošena", i pre nego je Vučić stigao na Pantovčak.
Činjenica je da do posete dolazi u trenutku kada odnosi dve zemlje nisu sjajni, ali isto tako nema ničeg u poslednje vreme što se dogodilo, a što bi opravdalo tu lavinu reakcija u Hrvatskoj, usmerenih pre svega na to da razgovori u Zagrebu neće doneti nikakav pomak.
Osim, ako im upravo to i nije bio cilj - da posetu unapred minimizuju, razgovore obeshrabre, a da glavnim akterima - predsednicima dve države - suze prostor za pokušaj da odnose Srbije i Hrvatske promišljaju s gledišta interesa dve države i njhihovih naroda, a ne dnevno-politički i usko interesno.
Očigledno je bilo od prvog trenutka da je poziv Grabar Kitarović bio direktan i bežazoran, da je Vucihev odgovor bio jednako odlučan, a da je hrvatska vlada bila, i ostala, najblaže rečeno, uzdržana.
Sabor je ostao podeljen, a u javnosti su potegnuta sva moguća pitanja, zahtevi ka Vučiću, primedbe, dileme o opravdanosti posete, ispostavljani "stari računi"...
Hrvatska predsednica je u jednom momentu pozvala na obustavljanje verbalnog rata i uputila ministre da brinu o svojim poslovima i resorima.
Vučić je, u intervjuu Globusu, predložio moratorijum na rasprave o temama iz prošlosti na šest meseci.
Susret srpskog predsednika i hrtvatske predsednice događa se, istina, u trenutku kad su otvorena pitanja i dalje "otvorena" i kad su i dalje tema međusobnih "prebacivanja" , a reč je pre svega o granici na Dunavu, tacnije o tome hoće li biti povučena sredinom reke Save, što je zahtev Srbije, ili po katastarskim knjigama, na čemu insistira Hrvatska), zatim o sukcesiji, nestalima, povratku Srba u Hrvatsku, njihovoj imovini u toj zemlji...
Hrvatska je, tačnije premijer, postavio i pitanje ratne odštete, a poslednjih su mesec dana učestale i "prozivke" zbog izložbe koju je Srbija organizovala u UN o genocidu i stradanju u Jasenovcu. . . ali je, usred tih neprijatnih tema, došao predlog srpskog predsednika za "moratorijum na rasprave o temama iz prošlosti" u narednih šest meseci.
- Hajde da se dogovorimo da u idućih šest meseci i da to kažemo ne govorimo o tome, tome i tome ili pre nego što izađemo s bilo čime, da se pokušamo čuti i da svaki put spustimo tonus i jedni i drugi. I oko 4. avgusta i oko nekih drugih škakljivih datuma - predložio je Vučić.
On je tada rekao takođe da bi možda zaljučak njegovog predstojećeg razgovora s hrvatskom predsednicom trebalo da bude: "Saglasni smo da se ni oko čega nismo saglasili kad je reč o prošlosti, ali dajte da pokušmamo bolje razumeti jedni druge u narenom periodu"...
Kako bilo, Vučić je prethodnih dana u nekim zvaničnim istupima izrazio nadu da će poseta Zagrebu biti uspešna, a biće uspešna, kako je rekao, ako "uspemo da smirimo tenzije i ako teme prošlosti ostavimo po strani".
S tim je u vezi čak rekao da ga ne interesuju komentari ni u Zagrebu, ni u Beogradu, od onih koji bi da "nastavljaju ratove drugim sredstvima, pošto im puške niko ne daje u ruke".
Kako je naglasio, vreme za razgovore je pred nama, a vreme ratova je prošlost, što je potvrdio i time što je odmah prihvatio poziv hrvatske predsednice za posetu, koja će biti realizovana početkom naredne sedmice, 12. i 13. februara.
Istakao je da ne očekuje lake i prijatne razgovore, da je mnogo otvorenih pitanja, ali da u Hrvatsku ide sa željom da uradimo nešto dobro za našu decu i za buducnost.
