Hrvatska hoće da nam otme sve
Hrvatska bi da ozakoni otimanje imovine srpskih preduzeća iz doba bivše Jugoslavije i to predlogom tamošnje vlade o izmenama Zakona o podsticanju ulaganja.
Tim predlogom bi Sabor trebalo da se bavi idućeg meseca, a odnosi se na "neaktivnu državnu imovinu".
To je uglavnom imovina srpskih firmi u Hrvatskoj koju je hrvatska vlast već pretvorila u "državnu".
Usvajanje zakona bi investitorima omogućilo da tu oduzetu imovinu koriste besplatno celu deceniju, a potom je otkupe uz određene uslove.
Brži od Strazbura
Pritom, kako za "Vesti" kaže advokat Zoran Ristić iz novosadske kancelarije "Ristić i partneri", Hrvatska novim predlogom pokušava da preduhitri presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu kojem su se žalile neke srpske firme potražujući svoju imovinu na teritoriji te zemlje.
Uslov tri miliona evra
Kao važnu novinu zakonskog predloga, potpredsednica Vlade Hrvatske Martina Delić je navela otvaranje mogućnosti preduzetnicima da prvo koriste, pa i otkupe "neaktivnu imovinu". Uslov je da za tri godine investiraju tri miliona evra u projekat za koji im je potrebna ta imovina.
- Kada govorim o vrednosti projekata, radi se o poslovnoj aktivnosti u tom iznosu, a ulaganje u državnu imovinu treba da poveća njenu vrednost za 50 odsto da bi se stekla povlastica besplatnog korišćenja - pojasnila je Martina Delić.
- Uskoro bi taj sud trebalo da odlučuje i očekuje se da će to biti u korist srpskih firmi kojima je nezakonito oduzeta imovina, pa je očito Zagreb rešio da ih po svaku cenu spreči. Ispašće da firme iz Srbije dobiju na sudu, a da u njihovim prostorima budu neki zakupci deset godina, i što je još gore, taj prostor mogu i da otkupe - pojašnjava Ristić i dodaje da je isti slučaj i sa imovinom firmi iz Bih u Hrvatskoj.
Čeka se privremena mera
Ristić smatra da davanje srpske imovine bez naknade treba da stimuliše preduzetnike da uzimaju ovakve prostore.
Napominje i da ta imovina srpskih preduzeća u Hrvatskoj uopšte nije mala.
Kao primer među brojnim preduzećima navodi imovinu Simpa i vilu "Bačić", u vlasništvu beogradskog bagerskog preduzeća, koju je hrvatska vlast predala Poreču.
Izbrisano vlasništvo
- Pred sudom u Strazburu je i slučaj Hrvata koji je pre nekoliko godina na licitaciji srpske Agencije za privatizaciju kupio odmaralište na hrvatskom primorju i uložio dva miliona evra. Izdavao je taj objekat pet godina, a onda je Hrvatska pokrenula spor pred tamošnjim sudovima. Ne priznaju Robne kuće Beograd kao vlasnika, izbrisali su ih iz zemljišnih knjiga i upisali državno vlasništvo. Iselili su ga i tuže ga za korišćenje prostora. Traže mu milione sa kamatama za zakup prostora pet godina unazad - priča advokat Zoran Ristić i pita se kako EU to toleriše.
- Inače je taj njihov predlog zakona diskriminatorski i od Suda u Strazburu smo tražili privremenu meru da se spreči njegovo donošenje i primena, jer stopira rad i sprovođenje presuda samog suda - kaže Ristić koji bitku zajedno s klijentima vodi već sedam godina vodi bitku pred tim sudom.
Kako ističe, iako je reč o imovini preduzeća iz Srbije, sve radi sam i bez pomoći države.
Savo Štrbac: Mora i država da pomogne
Hrvatska, prema rečima advokata Sava Štrpca, donosi odluke na štetu srpskih firmi jer ne primenjuje Bečki sporazum iz 2001. čiji je potpisnik.
- Taj sporazum su ratifikovale i Hrvatska i Slovenija, a regulisao je sukcesiju u bivšoj SFRJ. Aneks G sporazuma koji se najviše pominje vraća sve na početak, odnosno 1991. godinu, ali je zapelo zbog Zagreba koji tumači da se to ne može primeniti bez bilateralnog sporazuma. Srbija je ponudila nacrt takvog sporazuma, ali se Hrvatska ne oglašava o tome - objašnjava Štrbac koji je nekada bio sudija u Hrvatskoj i ističe da zbog takvog ponašanja srpske kompanije gube sporove koje su pokrenule pred hrvatskim pravosuđem.
Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da pokuša da političkim i diplomatskim sredstvima natera Hrvatsku da poštuje potpisano u Beču.
- Ako Srbija nema snaga da to uradi sama treba pozvati u pomoć EU, jer je mnogo više firmi iz Srbije koje potražuju imovinu u Hrvatskoj, nego obrnuto, a i mnogo više pojedinaca koji ne uspevaju da dođu do svojih kuća i stanova - kaže Štrbac.
Pljačka na Jadranu
- Ako pogledamo samo odmarališta na jadranskoj obali Hrvatske, srpske firme su ih imale skoro na svakom koraku, pa i hotele. Znam i da ima dosta parnica pred tamošnjim sudovima koje vode firme, ali i pojedinci. Prema mojim informacijama, niko od njih do sada nije dobio spor - otkriva Savo Štrbac.
