Srbi ćutali na "agresiju"
Hrvatski sabor usvojio je za Srbiju sporni zakon o pravima hrvatskih branitelja iz Domovinskog rata po kome su "agresiju na Hrvatsku izvršile Srbija, Crna Gora, JNA, uz pomoć 'dijela srpskog pučanstva u Republici Hrvatskoj'".
Uz izbačenu kvalifikaciju da su u agresiji učestvovale i paravojne jedinice iz BiH, ovo poslednje je i jedina izmena u odnosu na predlog zakona u kome je stajalo da je u agresiji učestvovao i "veliki broj pripadnika srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj".
Pupovac: Čuvanje krhkog poverenja
Mada je ranije objasnio da je zakon loš za međudržavne odnose Srbije i Hrvatske jer "stigmatizuje veći deo Srba u Hrvatskoj" i ponovo otvara pitanje o "uzrocima i posledicama rata", Milorad Pupovac, lider SDSS-a i predsednik Srpskog nacionalnog vijeća, za RTS je dao sledeću izjavu:
- Narušava se ionako teško stečeno i krhko poverenje nastalo nakon ratnog raspada zajedničke države. I, s druge strane, ograničava se mogućnost da se nesmetano i slobodno raspravlja o tome šta se događalo. Mi smo u tim okolnostima odlučili da ne podržimo taj zakon tako što ćemo biti uzdržani - zato što i suzdržan može značiti protiv.
Zakon je usvojen sa 15 glasova protiv, ali u tom zbiru se nisu našli i glasovi trojice srpskih saborskih zastupnika koji podržavaju Vladu Hrvatske na čelu sa Miloradom Pupovcem.
Oni su po ovom pitanju bili "uzdržani".
Međutim, od samog zakona mnogo je čudnije to što su srpski mediji o svemu izvestili sa nedelju dana zakašnjenja, i to bez ikakve medijske pompe u odnosu na pre dva meseca kada je ovaj predlog zakona doveo do burnih reagovanja političara u Srbiji, kao i novog zahlađivanja odnosa zvaničnog Beograda i Zagreba.
Za predsednika Srpskog demokratskog foruma Veljka Džakulu ovakav "preokret" je normalan u situaciji kada brojna udruženja prognanih Srba iz Hrvatske u Srbiji, ali i stranaka, reaguju isključivo na "političke migove".
- Najverovatnije je svima dat "mig" da se "ne talasa" puno oko usvojenog zakona i sva ta udruženja i političari su tako i postupili. Zato i ne treba da čudi da se o usvojenom zakonu "progovara" tek nedelju dana pošto je donet - kaže ogorčeno Džakula.
Prema njegovim rečima, na istovetan način su se ponašali i predstavnici srpske zajednice u Hrvatskom saboru.
- Oni su manjinski partner Vlade, te su očigledno zaključili da je mnogo pametnije da se ne suprotstavljaju glasajući protiv, jer ovaj zakon je suštinski ustupak te Vlade braniteljima uz čiju pomoć su i došli na vlast - navodi Džakula.
I za Savu Štrpca, predsednika Veritasa, nema dileme da je "neko dao znak" da se usvojen zakon puno ne komentariše, uključujući i "dežurne" komentatore iz Srbije.
- Iskreno, bilo mi je smešno kada sam shvatio da apsolutno niko nije konstatovao da je usvojen zakon koji je pre samo dva meseca izazvao oštre reakcije rukovodstva Srbije. Očigledno je srpska zajednica u Hrvatskoj, na čelu sa Miloradom Pupovcem, "izborila" jezičku promenu termina oko učešća Srba "u agresiji" i da je to bio maksimum koji su mogli da dobiju. Jeste, to je mrvica, ali objektivno, ništa više se i nije moglo dobiti u situaciji kada su sve odrednice novog zakona zapravo "preslikane" iz Ustava Hrvatske, Deklaracije donete 2000, ali i hrvatskih enciklopedija i udžbenika - naglašava Štrbac.
Ništa od ratne odštete?
Prema analizi agencije Tanjug, Zakon o braniteljima bi, ovakav kako je usvojen, mogao poslužiti kao osnov Hrvatskoj da traži od Srbije, koju u zakonu identifikuje kao agresora, isplatu ratne odštete. Za Savu Štrpca, do toga sigurno neće doći.
- Hrvatska je svojevremeno sračunala da bi na ime ratne odštete Srbija morala da joj plati oko 35 milijardi evra, ali posle presude Međunarodnog suda pravde - od toga nema ništa - naglašava Štrbac.
