Velt: Hvatska je u svađi sa svim susedima, "eksploziv ispod EU"
Nemački list "Velt" smatra granični spor Hrvatske i Slovenije bizarnim, ali upozorava da bi korist mogli da imaju zagovornici neliberalne demokratije u EU.
Napetosti su posledica raspada Jugoslavije
List navodi da bi najveću korist od spora Hrvatske i Slovenije mogli da imaju oni poput mađarskog premijera Viktora Orbana i poljskog ultrakonzervativnog lidera Jaroslava Kačinskog, prenosi zagrebački portal "indeks".
"Velt" piše da se Hrvatska i Slovenija ''već godinama žestoko natežu oko nekoliko kvadratnih metara mora'', i to čak ne oko lepih jadranskih plaža nego o ''području na kom lovi nekoliko ribara''. Zbog razgraničenja u malom Piranskom zalivu ''dva suseda idu opasnim smerom konfrontacije'', a večna svađa bi sada mogla da eskalira zbog odluke Slovenije da implementira međunarodnu arbitražnu odluku o razgraničenju dveju države.
''Hrvatska je do današnjeg dana imala skoro dve godine da prizna arbitražnu odluku, prema kojoj Sloveniji pripadaju dve trećine zalivava, ali hrvatska vlada se odlučila da će arbitražu kompletno ignorisati. Hrvatska je već pre dve godine u znak protesta istupila iz arbitražnog procesa'', podseća njemački list i navodi da je hrvatski argument za takav potez bila nepravilnost u arbitražnom procesu.
''Napetosti su izraz starih borbi za podelu teritorija među proizvodima raspada Jugoslavije, te će ionako lomljiv mir na zapadnom Balkanu još više dovesti u pitanje. I turisti bi mogli da osete posledice toga. Naime, niko ne može da spreči Sloveniju da uvede stroge granične kontrole prema Hrvatskoj'', piše "Velt" i ističe da Hrvatska nije deo šengenske zone slobodnog kretanja. Slovenija je to već letos uradila, a rezultat su bile kolone duge kilometrima, napominje list i upozorava da bi takav stalni granični režim bio fatalan za hrvatski turizam.
''Ali još veći je problem to što je arbitraža kao instrument rešavanja graničnih sporova oslabljena. Ako ta vrsta neutralnog posredovanja treće strane više ne uživa poverenje i neće biti prihvaćena sa obe strane, onda je Evropska unija izgubila jednu od najvažnijih poluga za svoju politiku na Balkanu'', piše "Velt".
Brisel se nadao da će pomoću arbitraža srediti i neke druge granične sporove u regionu, ''koji je pun takvih konflikata'', a hrvatsko-slovenska arbitraža se pretvorio u ''mračan presedan'', iz kojeg je izašlo još ''internog stresa za EU''.
Nemački list podseća i da je ''Hrvatska kao najmlađa članica EU posvađana sa svim svojim susedima'', ali ključno je što njeno odbijanje priznavanja arbitražne presude i drugima nudi takvo ponašanje kao mogućnost.
S obzirom na to da zemlje nastale raspadom Jugoslavije nisu same u stanju bilateralnim dogovorom da reše svoje probleme oko granica, ako to nije moguće ni međunarodnom arbitražom, ceo proces približavanja Evropskoj uniji bi se mogao pretvoriti u seriju blokada.
''Upućeni u briselska dešavanja su zabrinuti da bi insistiranje Evropske komisije na priznavanju arbitraže u Hrvatskoj moglo biti interpretirano kao jednostrana podrška Sloveniji, te Hrvatsku još više gurnuti u savez s nacionalistima iz Mađarske i Poljske'', zaključuje "Velt" i završava konstatacijom da bi takav razvoj događaja ''dugoročno predstavljao postavljanje eksploziva ispod celog evropski projekta''.
