Jutarnji: Napadi na Mesića verbalno nasilje i pozivi na linč
Optužbe i pretnje na račun nekadašnjeg pedsednika Hrvatske Stjepana Mesića koje dolaze od visokih funkcionera vladajuće HDZ ili se mogu čuti u medijima, pokazuju u kolikoj meri su verbalno nasilje i pozivi na linč postali nešto normalno u ovoj zemlji, piše zagrebački Jutarnji list.
Sve je počelo sa potvrđivanjem presuda šstorici Hrvata iz BiH, nekadašnjih funkcionera samoproglašene republiek Herceg Bosne, kada je tokom izricanja presuda jedan od njih, Slobodan Praljak, ispio otrov od kojeg je nekoliko sati kasnije preminuo u obližnoj bolnici, visoki funkcioner HDZ i savetnik premijera Vladimir Šeks optužio je Mesića za lažno svedočenje u Hagu.
Haški tužilac je, naime, rekao da je Mesićevo svedočenje u tribunalu "krunski dokaz" sa osuđujuću presudu šestorici Hrvata iz BiH.
- Na njegovu dušu ide ta presuda, ali i na posredan način čin generala Slobodana Praljka. I zato će oni koji nastoje da falsifikuju istoriju otići jednom na Karepovac - rekao je nedavno Šeks.
Šeks nije još jedan poluinteligentni desničarski bukač, piše ovaj zagrebački dnevnik i podseća da je on predsednik Savetodavnog veća HDZ-a i neformalni savetnik premijera Andreja Plenkovića, dakle, prilično važan član i formalni zvaničnik Hrvatske demokratske zajednice.
Ukazuje se istovremeno da iz HD-a nije stigao bilo kakav demanti Šeksovih optužbi protiv Mesića, što, kako tumači Jutarnji, znači da u vladajućoj stranci podržavaju optužbu da je bivši šef države počinio izdaju.
Navodi se i da u svemu tome Šeks nije jedini.
Drago Krpina, kao zamenik predsednika Kluba osnivača HDZ-a, predlaže da Plenkovićeva stranka pokrene inicijativu da Sabor poništi odluku iz jula 2005. i Stjepanu Mesiću, zbog navodno lažnog svedočenja pred Haaškim sudom i kršenja procedure prilikom postupanja s transkriptima razgovora Franje Tuđmana, oduzme Orden kralja Tomislava s lentom i Velikom Danicom.
Jutarnji ističe da su se u hajku tradicionalno uključila dva bukača, Zvonimir Hodak i saborski zastupnik Željko Glasnović, složnim zaključkom da je Mesićevo svedočenje u Hagu čin veleizdaje.
A potera će, piše list, doživeti kulminaciju u trenutku kada Ante Prkačin, mrtav-hladan, u televizijskom programu predloži da se drugi predsednik Hrvatske javno obesi.
Čitavo vreme dok traju pozivi na linč Stjepana Mesića, na Pantovčaku i u Banskim dvorima vlada mrtva tišina, a Plenkoviću i Kolindi Grabar-Kitarović očito ne pada na pamet, makar verbalno, da zaštite onoga koga su hrvatski građani dvaput uverljivo birali za predsednika Hrvatske.
Mesić je na izborima 2000. i 2005. pobedio s 65 posto osvojenih glasova, a tako uverljivi trijumfi predstavljaju njegovu najbolju legitimaciju. Voleli ga ili mrzeli, cenili ili smatrali šarlatanom, u poređenju sa Mesićem razni Krpine, Šeksovi, Glasnovići i Prkačini su politički pigmeji, piše Jutarnji.
Podednako je, međutim, bitno, smatra list, odgovoriti na pitanje šta je to napravio Mesić da se sada tera na smetlište ili vešala, kako kome drago.
Jednostavno - svedočio je u Hagu u skladu sa zakonom koji je doneo njegov prethodnik Franjo Tuđman.
A kao šef države poslao je tribunalu dokumente koje je prema istom zakonu morao poslati.
Drugim rečima, navodi Jutarnji, bio je odgovorni legalist, kakav treba da bude svaki izabrani predstavnik građanske Hrvatske.
Stjepan Mesić dao je izjavu haaškim istražiteljima u aprilu 1997, a postoji i transkript njegovog svedočenja iz marta 1998. Mesić uglavnom svedoči o svojim saznanjima o politici predsednika Franje Tuđmana i HDZ-a prema Bosni i Hercegovini 90-ih.
Govorio je sve što se već znalo i zbog čega je, uostalom, napustio HDZ.
Kako je Franjo Tuđman smatrao da bi bilo moguće podeliti Bosnu i činio je sve što je mogao kako bi je podelio i kako je, navodi list, Slobodan Milošević bio saglasan sa hrvatskim predsednikom da će Hrvatska dobiti teritoriju Banovine i zapadnu Bosnu: Kladušu, Cazin i Bihać. I da muslimansko-hrvatskog sukoba, koji treba pripisati uglavnom Hrvatima, nije trebalo biti, suština je Mesićevih izjava.
I što je tu laž ili kleveta, pita list i daje odgovor: "Ništa, doslovno, nijedna rečenica".
