Dojče vele: Tuđman i Milošević - "braća u zločinu"
Franjo Tuđman je, prema poslednjoj presudi Haga, glava udruženog zločinačkog poduhvata u BiH, dok je Slobodan Milošević tobože amnestiran, piše Dojče vele.
Zašto se u Srbiji pritajeno likuje?
Ipak, kada je u pitanju etničko čišćenje i komadanje Bosne, ovu dvojicu je teško razdvojiti, navodi se u tekstu Ivice Petrovića.
"Presuda šestorici lidera Herceg-Bosne u Hagu iskorišćena je da se na naslovnicama srpske štampe istakne kako je Haški sud ustanovio da je Franjo Tuđman zločinac, a da je Hrvatska označena kao agresor u BiH. Rano je govoriti o dalekosežnim pravnim i političkim implikacijama ovakve presude, ali srpskoj javnosti i medijima nije promaklo da su lideri takozvane Herceg-Bosne, zajedno sa političkim i vojnim vrhom Hrvatske, proglašeni krivim za udruženi zločinački poduhvat", navodi Petrović.
Prema njegovim rečima, ako se tome doda da je već zapaženo da se u presudi Ratku Mladiću nalazi fusnota koja tobože amnestira Slobodana Miloševića za zločine u BiH, slika pritajenog likovanja je nešto jasnija.
"Skreće se u tom smislu pažnja na fusnotu presude Mladiću u kojoj stoji kako 'dokazi koje je primilo sudsko veće nisu pokazali da su Slobodan Milošević, Jovica Stanišić, Franko Simatović, Željko Ražnatović ili Vojislav Šešelj učestvovali u realizaciji zajedničkog kriminalnog cilja'. A Hrvatska, prema presudi šestorci, jeste učestvovala. Kompletno tumačenje ovih presuda se tako svelo na pojednostavljene zaključke kako se Srbija više ne može posmatrati kao agresor u BiH, čak i da je Milošević oslobođen svake krivice za tamošnje događaje", dodaje se.
Da li je bilo crtanja po salvetama?
Čitava optika o zajedničkim akcijama i dogovorima Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića se tako na trenutak promenila, ali istoričarka Dubravka Stojanović za DW kaže "da je vođstvo bosanskih Srba optuženo za najteže zločine genocida, i da stoga nema mesta nikakvom radovanju".
Ona podseća da je i pred Međunarodnim sudom pravde otpala odgovornost Srbije za rat u Bosni, ali da je ostala odgovornost za nečinjenje u slučaju genocida u Srebrenici.
- Da li je bilo crtanja po salvetama, da li su se Milošević i Tuđman baš direktno dogovorili o podeli Bosne - za to nemamo dovoljno dokaza. Mada, tok rata bi mogao da govori tome u prilog i sada vidimo da je to za hrvatski slučaj dokazano - kaže ova istoričarka.
U kojoj su meri, dakle, Milošević i Tuđman braća u zločinu? Biće sve teže to dokazati, ali novinar Vremena Filip Švarm skreće pažnju da je "istorijska činjenica da već od njihovog susreta u Karađorđevu, koji je bio važan i ključan za izbijanje neprijateljstava u bivšoj Jugoslaviji, oni su proveli praktično četiri godine deleći Bosnu i prekrajajući granice u bivšoj Jugoslaviji".
"Navija se samo za naše"
Švarm takođe ističe da se presude u Hagu posmatraju na navijački način i da je to nastavljeno i nakon najnovijih presuda.
- Navija se samo za naše, a uopšte se ne razmatra zašto ti ljudi odgovaraju pred Haškim tribunalom - kaže Švarm.
- Lično bih volela da ovo bude prilika da se, pre svega Hrvatska, suoči sa sobom. Jer, Hrvatska je sebe stavila u ulogu žrtve i pobednika i ovo je za nju sada veliki šok. Sada je trenutak da se i Hrvatska suoči sa svojom odgovornošću, kao što sam to oduvek mislila i za Srbiju. A Srbiji bi ovo takođe trebalo da bude opomena da dodatno razmisli o sebi, i da ne gradi svoju sreću na tome što je Hrvatska optužena i osuđena - zaključuje Dubravka Stojanović.
