Mladića štitila država, Karadžiću pravljene zasede
Nemački list "Frankfurter algemajne cajtung" objavio je kratku istoriju hapšenja generala Ratka Mladića, kojem bi Haški sud sutra trebalo da izrekne presudu. U tekstu pod naslovom "Generala nema ko da traži" se navodi da NATO do reizbora Bila Klintona i uspeha Tonija Blera u Velikoj Britaniji 1997. godine nije ni tražio Mladića.
Nakon toga, izjave ministarke spoljnih poslova SAD Madlen Olbrajt da proces obnove u Bosni nikada neće uspeti ukoliko glavni odgovorni za mnogobrojne mrtve, prognane i duševno oštećene ostanu bez kazne, prenosi "Dojče vele" (DW).
Zemlje NATO su se dogovorile da sačekaju lokalne izbore u Bosni 1997. godine i da potom pod američkim vođstvom započne operacija sa ciljem da se uhapse Mladić i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.
Zasede za Karadžića bezuspešne
Karadžića su, između ostalog, i ranije pokušali da uhapse iz zasede, međutim ti planovi nisu urodili plodom, prenosi DW.
Amerikanci su svojevremeno, da bi ga uhvatili, hteli da mu naprave zasedu na nekom od puteva kojima se, sa svojom pratnjom, prebacivao iz skloništa u sklonište.
"Amerikanci su bili sigurni da neće nasesti na neki od starih trikova kao što je insceniran kvar nekog automobila ili fingirana policijska kontrola. Jedan od elitnih vojnika se setio američkog treš-horora 'Motel pakao' iz 1980, u kojem su ubice u noći na put poređale krave od kartona da bi naterali žrtve da izađu iz automobila, i savladali ih. Tako je rođena ideja o gorili kojim su američki specijalci hteli da zapanje Karadžića i njegovu svitu na nekom putu. Iz Amerike je avionom stigao majmunski kostim, i plan je tekao perfektno, izuzev jednog detalja: Karadžić se nije pojavio", prenosi DW.
List piše da se krajem 90-ih godina Mladić zbog zaštite povukao u Srbiju, gde ga je čuvala čitava država. "Lovci" na Mladića su u tom periodu bili nemoćni u Srbiji.
Mladić dobro čuvan
Potom se opisuje Mladićeva svakodnevica u vremenu u kojem je u Srbiji bio dobro zaštićen, sve do događaja 5. oktobra 2000, posle čega je izgledalo da je država koja je štitila Mladića, postala istorija.
"Novi reformski orijentisani šef vlade Zoran Đinđić pustio je da budu uhapšeni neki ljudi nižeg ranga, a u junu 2001. izručio je Slobodana Miloševića Hagu. Ali Đindić kontroliše samo deo zemlje. Njegov unutrašnjepolitički protivnik, jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica, protivi se saradnji sa Haškim tribunalom, a uspostavio je vlast nad tajnom službom, u kojoj su glavnu reč vodile stare snage. Šef tajne službe Rade Bulatović, danas ambasador Srbije u Ukrajini, pobrinuo se - sa svojih 2000 zaposlenih - za to da Mladić ostane nedodirljiv.Ovaj je i pored toga postao ekstremno oprezan", piše list, prenosi DW.
Hapšenja
"Kada je u martu 2003. još ubijen i Đinđić, zato što je stara garda strahovala da bi on mogao da ozbiljno poradi na evropeizaciji Srbije i kooperaciji sa Hagom, izgledalo je kao da su za Mladića došla bolja vremena - dok se Kosovo 2008. nije proglasilo nezavisnim a Vojislav Koštunica sledstveno tome izgubio vlast u Beogradu", navodi se u tekstu.
Bulatović uspeva da se održi neko vreme, no, nekoliko meseci kasnije, srpskom predsedniku Borisu Tadiću, koji hoće da upotpuni Đinđićevo delo, uspeva da preuzme kontrolu nad tajnom službom.
"Već nekoliko dana nakon Bulatovićeve smene u julu 2008, uhapšen je Karadžić kojeg je stara tajna služba opskrbila novim papirima", piše list, prenosi DW.
Mladić je teško bolestan pronađen u selu Lazarevu nedaleko od rumunske granice, jer se jedan član njegove porodice "izbrbljao" na telefonu.
