"Bela i čista" Poljska - uzor ili upozorenje Hrvatskoj?
Bliži se čas kad će hrvatski premijer morati prekinuti dvostruku igru; tada ćemo saznati ko je i šta Andrej Plenković u političkom pogledu, piše "Al Džazira".
Hoće li EU kazniti Poljsku?
Šestoro od jedanaestoro hrvatskih poslanika i poslanica u Evropskom parlamentu glasalo je protiv rezolucije kojom je učinjen prvi korak prema mogućem kažnjavanju Poljske uskraćivanjem prava glasa unutar EU zbog gaženja po demokratskim vrednostima na kojima, iz idealističke perspektive, počiva projekat evropskog ujedinjavanja.
Evropski parlament pokrenuo je postupak protiv Poljske nakon okupljanja oko 60.000 nacionalista u Varšavi povodom Dana nezavisnosti. Poljskim desničarima pridružili su se borbeni istomišljenici iz drugih evropskih zemalja, a osnovni smisao njihovog marša ulicama poljske prestonice bio je u zahtevu da ta zemlja i cela Evropa budu "bele i čiste".
Aktuelna vlast u Poljskoj, predvođena ultrakatoličkom i nacionalističkom strankom Pravo i pravda, koja u EP pripada Konzervativcima i reformistima, podržala je rasističko-ksenofobični skup: tamošnja javna televizija izvestila je o "velikom maršu patriota", a ministar unutrašnjih poslova Marijuš Blaščak rekao je da je ponosan što je toliko Poljaka odlučilo da učestvuje u proslavi Dana nezavisnosti.
Poljaci znaju da je Orban čvrsto uz njih
U Varšavi dobro znaju da je proces eventualnog oduzimanja prava glasa jednoj članici Unije dugotrajan i komplikovan i da se oko toga moraju složiti sve ostale EU-zemlje, a sadašnja je situacija takva da je Mađarska Viktora Orbana čvrsto uz poljsku braću, dok je Slovačka, najblaže rečeno, bliža stavovima službene Varšave nego visokorangiranih briselskih funkcionera, koji izjavljuju da je poljska vlast "izgubila pamet i glavu".
A Hrvatska? Kako bi se Hrvatska postavila na sastanku Evropskog saveta kad bi se nekim čudom zbilo da se ona složena procedura fantastično ubrza i da sutra dođe na dnevni red izjašnjavanje o tome treba li Poljskoj onemogućiti pravo suodlučivanja unutar EU zbog udara na vladavinu prava i građanske slobode?
Plenković i Kitarović bi bili na mukama
Sigurno je da bi se premijer Plenković i predsednica Kolinda Grabar Kitarović našli na teškim mukama.
Našli bi se razapeti između stava velikog dela svog biračkog tela, a u Plenkovićevom slučaju i dela ljudi iz vođstva HDZ-a, s jedne strane, i činjenice da bi za Hrvatsku moglo biti pogubno definitivno svrstavanje uz zemlje Višegradske grupe, među kojima je Poljska najveća i najmoćnija, nasuprot briselskoj administraciji i Nemačkoj i Francuskoj, ključnim članicama Unije, s druge strane.
Plenković bi bio najsrećniji kad ne bi morao da donosi ovakve odluke. On bi hteo da bude miljenik Evrope i glavnih kreatora evropske politike, dok bi za domaću upotrebu i za ideološko namirivanje svojih birača odobravao manifestacije grubog antiebropejstva.
Čini se, međutim, da se polako bliži čas kad će hrvatski premijer morati da prekine svoju dvostruku igru. Tek tada ćemo saznati ko je i šta je Andrej Plenković u političkom pogledu, zaključuje autor "Al Džazire".
